Глас народа

ЦРТИЦЕ ИЗ 0 Светозара ИСТОЧН" (Св] Ни једна земља нема свега у изобил.у, Једна има вишвЈвдног а друга другог проишвода. Једна има више вина и дрва, а друга више хране. Која има више дрва, даје ова у размену за трану или за новац. Новац је дакле средство, помоку кога л>уди и народи своје потребе намирују, производе, еспаие размењујући. Радња, која се том рашменом бави, зове се трговина. Новаца и трговине било је и у источних народа. У Инда и Мисираца бида је унутарн>а трговина взћа него ли спољашља. У Вавилоњана била је велика епољашња трговина, то јест трговина са другим народима. Вавилоњани пренашали су еспап са истока на запад, из Индије до средиземног мора, које лежи међу Азијом и Јевропом. Они су били посредницимеђу предњом и стражњом Азијом. Понајживљи трговци старога века били су — Финичани. Они су жзвели у ускоме приморју међу Ливаном и средиземним морем и водили су трговину скоро са свима земљама, које су лежале на поменутоме мору. Како им је земља била малена, то су брзо намножили се и селили св у друге земље, те у њима подизали вароши, ширећи свуда знање, науку и уметност источних народа. Финичани дакле имају по највише гаслуга, што су клице просвете, које су у источних народа поникле, на запад, у Јевропу пренесене, где су на згодније, поспешније земљиште пале, па су обилатије, боље плодове донеле. У колико је човек, кад се развије и изобрази, сввршенији од осталих створова природних, у толико је слабији и несавршенији у првим тренутцима, у прво доба свога ро|ења. Не би ли одојче, да му није својте његове, пропасти морало? Сама природа је дакле човека од других људи, од друштва зависним направила, Породица је по томе прво друштво човечије. Породице су множиле се и више њих сачињавале су племе, Више племена еастављала су народ. Човеку је урођена тежња за одржањем себе сама. Да би себе одржао, брани се он противу свију спољашњих нападаја. Он чини припреме, како би му живот, част и имање што сигурније било противу свију опаености. Тога ради ступа он у друштво других људи, у коме се сви заверавају, да ће један за све а сви за једног добри стајати. У томе друштву определи се, шта сваки сме а шта не

ИСТОРИЈЕ. д Савковића. НАРОДИ. )так.) еме чинити. Ту се одрвде свачија права и свачије дужности. Таково друштво зовв се — држава. Прве државе постале су у — источних народа, Као што је у ових народа све несавршено, тако и државе њихове нису ни налик онаке биле, какве би требале да су. Њихов државни живот био је тек у зачетку, у повоју. Скоро сваки народ има да се бори противу непријатеља. У тој борби својој избере он себи вођа, који ће га предводити. Избор тај пада обично на онога, који је телесном и душевном снагом својом по најбољи. Овоме поверава он обично управу и у мирно доба. А деси се и то, да се војвода сам постави на врх народу, да сам себе прогласи — владаоцем. Како је народ у првобитном птању своме сиров, необуздан, то је онда и владалац му сировији, необузданији. И у источним државама били су владаоци — необуздани. Владалац био је потпуни господар државе. Он располаже имањем и животом држављана. Он се сматра као неки бог, пред киме народ по нрашини пузи. Владаочева ћуд држављанима је — закон. Јели му воља уживати, то му све сласти бујнога и раскошнога истока на руци стоје. Је ли жељан боја и мегдана, само треба да иврекне вољу своју, па му поданици листоМ у бој летети морају. Овани владаоци били су мање више у свију источних народа. Код Инда и Мисираца била је још та разлика, што су поред владалаца свећеници и војници имали по највише власти. Ту је био сваки ред или сталеж за себе, тако да се нису међу собом женили ни удавали, да је син само оно бити могао, што му је отац био. Ти редови зову се касте. Где једруштво овако удешено, ту не може бити трајног напретка, јер ту се не може сваки члан друштва слободно кретати, нити има прилике, да способноети својепотпуно развије, 8а то и јесу источни народи за рана дошли до неког ступња развитка и образованости, па су онда ту и застали. Неки су од ових источних народа одржали се и дан данас, али ни корака нису даље крочили у развитку своме. Тако Инди и Первијанци и сада још онако исто живе, као пре две до три хиљаде година, ударили су шта више у натраг у просвети.