Глас народа
35
Да би човек себе одржао, набавља он оеби свега, што мј је за живот нужно. Он себи набавља храну, одело и остало, што му је потребно. Као што он захтвва, да му у томе послу његовом други не чине сметње, т ако ни он не треба другима да на пут стаје, а још мање треба да дира оно, што је туђе, да туђу имовину себи присваја. ТТТтп важи за поједине људе, то исто важи и за народе. У ову погрешку многи народн упадају. У ову погрвшку упадају особито они народи, који нису сами своји господари, над којима влада необуздан владалац, неограничен самовласник. У ову погрешку упадали су особито — источни народи. Ратовање, освајање туђих земаља била је најмилија забава источним владаоцима. Најсилнији освајачи старога века били су — Перзијанци. Они су оевојили скоро све тада познате државе. Па какве су користи они, какве користи је сввт отуда имао ? Ни какве! И велики Александар, краљ македонски, и Римљани, и велики Наполеон, цар Француски, освајали су туђе земље, али су они свуда и просвету ширили, те су освојене земље, те је свет од њих бар какву таквукорист имао, али од Перзијанаца није баш ни какве имао, јер ови су само разоравати а ништа нису дизати внали,
Унутра су даклв држављани источних држава били притиснути, те нису могли спо собности своје довољно развијати, а с поља, у борби противу других народа трошили су и оно мало злехуде снаге, Је ли дакле чудо, што су ти народа били слаби, што су им државе биле трошне, па су под првимјачим ударцем у прах и пепео претварале се ? Отари, источни народи били су робови у својим рођеним државама, а робови се ни кад не боре за отаџбину оном вољом и оним одушевљењем, којим се боре слободни грађани слободних држава. Таких слободних грађана било је тек у потоњим јевропским и американским државша. Тек у овима почели су народи сами својом судбом располагати, сами о својој држави и просвети бринути се. Тек ове државе заслужиле су име правих народних држава, јер је и у њима и народ учешка добио у управљању државе. Од свију ових источних народа живели су једини Мисирци у Африци а сви остали у Ааији Сви ови народи изашли су на глас, били су у јеку од двадесетог па до петог столећа пре Христа, њихово је дакле доба, које се по њима и назива источно доба, трајало својих петнаест столећа или хиљаду и пет стотина година.
СРПСКА МАТИЦА И БУКОВЧАНИ. (Свршетак.)
Но кад се после две године увидло, да Нинкофија нијв за то место дорастао, и он сам ово призна и кад је видео, да ће морати из службе одпуштен бити, а он се са својим највећим непријатељем ПапФијом измири, пак Матицу оклевета да јв упропастила многи новац. Непријатељи народне странке — туркоски конзулат, наши калуђери и маџарска влада ово једва дочекаше, а по свој прилици су — ово и наручили, те јуриш на Матицу. Оуд одузме књиге — све непријатељске новине зину — министар из Буда-Пеште виче „сели се у Буда-Пешту, — а кад тамо суд мађарски сам увиде, да је НинкоФија лагао, и реши да књиге врати, — а министар из Пеште намести комесара Флата да прегледа и паби на Матицу, — а даље се показа да Је баш исти Педер НинкоФија занео Матицу за својих 300 Фр, а. вр. због чега је и тужен суду,те ће сада за то што му је Корнел Ј. своју кауцију више од две године дао, те је он на њој до 2000 Фор. заслужио, сада још и ову штвту морати платити,
Докле што је К. Ј. добијо за 3 месеца НинкоФијевим заступством 150 ф . узео је овај од Матице 300 ф . које К. Ј. плаћа. То само људи који су лукави као твор а безобразни као пацов — могу чинити и одобравати. Пак шта би хтели ПапФија — НинкоФија — и остала црна чета да од Матице направе? ваљда завод (фабрику) творницу запроизвађање Јаничара, а они да буду Јаничараге и аганлије. НинкоФија је хрђавчовек, ајош му је гаднији поступак, али то је само последица много већег узрока, а узрок је лабавост моралне снаге народње напредне странке у Нов. Оаду, која се с тим показала, што није могла место НинкоФија из своје средине човека наћи, те се онај не би увукао у Матипу, шта би н. п. Фалило да је г. — —, који је богат човек који има као директор задруге 1200 ф . плате и ]ош два сина, — пак да је један од њих Корнела заменуо, то би заиста не само племвнито него и дужност била, али да, тамо не би било 1200 плате. — А дужност је била да народна странка овако