Глас народа

очекује, да Не се изабрати онака лица, која су на доброме гласу и нозната са евоје црквене свести, али ми држаио, да кад то не буде, да ипак има одбор којн по § 18. решава приговоре, право иекључнти га из скупштине. Одбор ако је уверен © неваљалству тога човека нека те учани, а он нека тражи даже, па Ве се и топитањерасчиститикодвишевдасти.У.)

Петрово Село 28 јануара 1875. Овде јеноваопштина изабрана, изабрана су ваљани људи, но протест је од неколацнне поднешен вишој вдасти. Досадања управа беше неуредна, контрола није могла добра бити, јер још шсмо вични ни реду у сеупштинама, ва товас молммо да нам набавате пословнн ред, да преетаке једном надвншвање у скупштнаи. (У овај ма1 неможемо вам утенитн по жељи но што вас тишти то је и на другом месту, с тога Пемо у бројевима, што долазе саопштжтм пословни ред цркзене општине новосадеке, да га и по другим местнма буде, нужно је врло да га свака општнна мма, јер без реда неиа рада, али ннје чудо што ее овде онде дешава, наше су општине цркзене јошмдаде, патако

је а на другим местима у почетку. Кад су у Србији завела општинске куЕе и зелене столове са чојои и звонцем у9у парннчарн у судаицу у једноме селу, а суЈаја их истера на поље, па онда узме звонце и зазвони. Каду^у рекне имг тако треба, а какви се сдучајеви и на саборима догафају! У.)

Херцег Суљош 27 јануара. Наш честити учитељ позвао је преко Ваставе све оне роднтеље Србе, којн имају глуво —нему децу, да му их даду забмесецн на прнват, те Ее онда с њша држати јаван вспит а учиЕе их на матерњем јевику српском читању пнсању, рачуну и то ове нрве годиие беспдатно, само роднтељн, да се постарају за кост етартир и одедо. Ово племенито дело нужно Је, да се вна и радн племенитостн онога, који га се лаЕа, а и ради невољника за које се стара, те пошто Веседаље чутикад се и у вашем листу огдаси, то вас молим да примите ове редке у днст. Ко хоће да блвже о томе што дозна нвха се обрати на г учитеља нашег Јању БољариЕа у Негсед-бгоШв- у Вагапуа),. који Ие даучидецу гдуво-нему.

идио

БАБА НАСТИН КВАРТИР. приноветка. УИ. (Свршотак.)

Беше опет донедељак. Није ни чјдо , има их у години 52. Око 9 еахата изјутра почиње седница саборека. Поеланици су се сви искупили и чекају иа комесара, који по томе уђе у седницу, кад му се јави, да је патријарх већ дошао. Оедог Патријарха Рајачића беху издале ноге и слуге га на носила донашаху у сабор, али за то ипак није никада изостао из седнице саборске. Ноге му беху већ у гробу, али срце и душа са кародом својим. Оузе ти потеку када видаш тог светог старца на носила, но не теку ти сузе од жалости, него од радости. Ми ђаци кад год смо доспели трчали смо да видимо тај свечан призор када старца патријарха уносе т еабор. То је било обично, када нису школски дани, а понедељак овај беше дан школски и нуз то патријарх долази нешто после 9 сахата, Али ђаци из баба Настиног квартира не беху више ђаци, они су истерани из школе, рад сабора су истеранипа како да нејду на сабор, јер, да

не беше сабора, не би ни они истерани били. Оедница саборска беше врло важна. Тога дана одређиваху се границе покојној војводини. Неки посланици хоке, да се повуче међа донде докле су меета већином српска, тако да буду Срби у гомили; комесар одобрава. Патријарха је већ и уво издало, он види да комесар повлађује говорнику и зна да то већ није добро апознаје и говорника, но да се увери окреће уво комесару и говори му: вичинечујвм. Српски седи патријарх сваком је говорио по српски ти и то се нама ђацама тако допадало, да смо му викали живио , али кадпатријарх и комесару царевом ти каже, ту се трипут живио орило. Комесар почне јасније говорити, како он одобрава, да св међе војводини сузе, а патријарх, који хоке да војводина вата чак тамо иза Суботице и Темишвара, расрди се и громким гласом, као самодржавни император руски повика: ја од привилегија ни једне јоте не попуштам — е ту смо промукли вичуки живио. Патријарх по гласу познаде, из чијих уста иде то живио, и окрену се секретару: Ту канда има