Глас народа

преперандија према тому првудесити имала, -— [ правницима предавао предмете струке прите бд најпрече било, да се човек стручњак Ј вредне. — „изз т чени иконом" — на препарандија у Вуковару на сретеније 1875. намјести као редовити учнтељ, који би при- | Милан П. Јовановић.

ЦРТИЦЕ ИЗ с Светозара ЛЕОЕ Када је перзијска аждаја прогутала скоро сва звјиље и државв Азијв и Африке, маши се својим грабљивим канџама и — Јевропе. Тракија и Македонија, јевропоке вемље, у којима данас Турци владају, падну јој прво у чељусти. Али је за њу много слађи залогај била дивна јелинска земља, Јелада. Требало је дакле само згодне прилике, па да се устреми на њу свом својом халапљивости. Ову јој прилаку даде уотанак јелинских насе.?веника у Малој Азији. Милех био је најглавније место, покретач устанку, којим се х^едоше ослободити первијског јарма. Две вароши јевропских Јелина: Атина, која је у средњој Грчкој и Еретрија, која је на острву Јеувеји лежала, притекну у помок браћи својој у Азији. Перзијски краљ Дарије савлада јелинске устанаке и запламти гњевом и осветом противу јевропских Јелина. Најстрожију наредбу изда једном робу, да му пра сваком обеду трипут узвикне: „Господару! Оети се Атињана!" . . . У Перзији се ужурбало мало и велико. Краљ, син сунчев а брат месечев, диже многу, силну војску. Војвода војсци је сам зет краљев. Но ова пострада још пре долас«а у Грчку. Гласници краљеви иду међу тим по јелинским државама, иштући свуда земље и воде, ва знак, да перзијској власти предају суво и воду, земљу и море. Нашло се малодушних држава, које дадоше земље и воде. Гласници дођоше и у Шпарту. Шпартанци их бацише у бунар, да одатле, ако могу, однесу воде своме обесном господару. Други гласници дођоше у Атину. Атињани их бацише у провалију, те више ни кад не угледаше бела дана. Дарије опрема другу, силнију војску. Ова с» искрца у Грчкој и утабори се на маратодеком пољу, два сахата од Атине, Десвт хиљада Атињана побеђују стотину хиљада Перзијанаца. Милтијад, војвода атински, вечиту славу задобија. Пиндар, песник тивљански, назива Атину „сјајном, певања достојном вароши, стубом Јеладе."

ИСТО РИЈЕ. д Савковића. [ИДА, Ксеркс, син и прејемник даријев, диже и сам главом предводи трећу, најсилнију војску. Најразнији народи, са најшаровитијим оделом и оружјем пођоше противу Јелина. Ту беше тешки оклопник перзијски на ватреноме коњу, ту полунаги Арап на камили, ту Оак и источни Иранац са луком и убојном брадвом, ту Мало-Азијат и Кавкажанин са оплвтеним штитом и дрвеним шлемом, ту црнац, одевен лавјом кожом. Милијон и више л>уди, Азија и Африка дагоше се противу мајушне Јеладе, противу шаке јелинских јунака. Али „бој не бије свијетло оружје, век бој баје срце од јувака!" Силесија перзијска навали на Јеладу. Многа јелинска земља ником пониче. Не пониче Шпарта, мишица и Атина, срце Јеладв. Јелини оправе шпартанског краља Леониду са триста момака, да дочека Перзијбнцв у Термопнлима, кланцу међу морвм и међу гором Итом. Леонида са Шпартанци и неколако хиљада савезника драговољно заузе место, које му отаџбина одреди. Перзајанцима дође абвр, да их у термопилском кланцу очекује малена чета Шпартанаца. Ксеркс се грохотом насмеје овакој дрскости и почека два три дана, не би ли се Шпартанци престравили и узмакнули. Али пре ћеш стену с места покренути него ли Леониду и његове витевове. Перзијски краљ пошље коњаника, да види, шта раде Шпартанца. Овзј их затекне, где певају јуначке песме и веџбају се оружју. Ксеркс се задиви и пошљв гласнака Леониди, нудећи му владу над целом Грчком, само да се преда. Леонида му одговори: „Волим да погинем за отаџбину него ли да владам њоме!" Ксеркс по ново пошље гласника иштући од Леониде, да преда оружје, а овај му поручи: „Дођи сам и узми!" Ксеркс плане гњевом и заповеди војсци, да отпочне бојак. Перзијанци навале ва Шпарт&нце. Али су челичне мишице у Шпартанаца и Перзијанци гомилом мртви падзју по бојноме пољу. Што подиђе под оштре мачеве шпартанске, то више не гледа бела давз. Узалуд гони Ксеркс војнике. Узалуд овина- *