Глас народа

103

у коме Бемо чувати јаја; јер асо се то учнни дако још н то прнметитн, да се ва сваху радњу употребесе н учини лакоће сеи сва остала, за врло вратко бљује само она бистра вода којанза^е по врх «реча» време укварити. Треба павити да вода врх јаја бар пошто се угаси и сталоаш; и треба добро пазити, ва4" стоји,јерсамо ће сетакооко свакогјајета ухва- да креч не у?е У суд где су јаја, јер Еемо иначе јлтн кречна кора, која чува јаје од квара. Ваља ми ( имати уместо лепи, свежнх јаја печена.

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Стапар 10. марта. У првој црквеној скупштинској седниди дрханој 23 »ебр. тек. год. одређена |е из среднне скупштннеке једна в истражна комнсија" оддевет лнца, која ће од свих мннулих б година рачуне о досада прикупљаном парохијалу темељно и свестрано испитатн, и о њима скупштнни у своје време »извешБе" поднети. Даље на вахтевање неколицине скупштинара одлучено је: да се „вертхајмова каса" у црквн — која за сад само два кључа има, и која оба до данае г. председник код себе дрхаше (1) по смислу краљ. решкрипта §. 44. стави под 8 браве. Од којих један хључ председник, други најстарнји парох, а треБн главни тутор држати нма. Истражна комисија веБ је посао одпочела — незнам како Бе, и хоБели га иоБи довршнтн, јер овакови маннпулационнх књита, јошт није ннко вндијо. Саме ронЈје, нз неких рачунарских књига ивчупанн су цели листови, неки до подовнне одерани, и нема вх! И сушчим во гробје! Чим буде комисија с' послом готова, јави Бу вам здкав је рсзултат. Ииам вам одавде јошт и то јавити, да је наша урбаријална ствар у погледу „пашњака" н »ораБих земаља" која веБ од 12 година у процесу са спајилуком стојаше, пре неколико дана коначно решена. Док се год могло апеловало ее, сад ударнла руда у брег. Апедовати се више неможе. Пресуда је општини од највншег земаљског суда азречена, и то: да се вемља поделити мора. Народ је због овог у великој бризи и забуни, држн мало који дан у општ. куБн скупове — алн бевуспешне. Дирекција спајинских добара ивјавила је, да Бе имати према нашем народу милоср?а, и да Бе посредовати код спајидука да му се дозволи, да може

спајински део, јошт и у овом последњем часу одкупити. Позива их да изберу једну .депутацију« да сесаспајилуком у преговор и погодбу о одкупу упуетити може. Једни неБе за ово ни да чују — „веле! да он т, ј. епајија има власти од нас одузетн, небн нас тодико модио." А неки би опет волели и одкупити, ■ ово на више година одалаБивати, па да им после вечито као њина сопствена имаовина и својина све — и то овако како сад стоји — остане. Ал само писмена »пуномоБија* каква „подписа« или ти „крста" од себе, за живу главу несмеду в неБеду ником да даду. Веле: ако ово учинимо, онда смо евршнли, свн вичу: »Пека спајија узме што је његово, а нама остави што је наше." МерусобноЈ се разговарају: „само се нетреба нв на шта потписивати, нити крста метати, па немогу нам господа земљу одузетн." Овако је мнење код нашегнарода, веБ од толнко годнна, а нимало се до данас на боље окренуло није, Парод се никад ни у какву погодбу са спајилуком, упуштати није хтео, него се вавда одупирао. П тако Бе најпосле спајидук по смнслу највнше пресуде »која јена сснову високог краљ. патента; 2 марта од 853 г. општини нашој пре некодико дана једаред 8а свагда изречена— поступнти, и земљу онако како Бе њему иБи у атар, комасирати. И тада Ие наш народ од пашњакана сесију у место 22 ко> мада (тако звани јахова-олдова.) што 6и му сам урбарвјалнв закон дао (види ;кн>игу, „осветл;ен.е урбарски питања од год« 857. на страни 14. о Стапару.") да је се са спајилуком наравски лепо изравнати хтео, сад гбог силннх и големнх парпични, трошкова — највише 4 комада добити. Пословица каже: Ко тера нравиде тај немузе кравице." Е то до чега ноже један народ његово незнање довести. Па онда вичу: „Нашто нам школе."

зшЈшжетдк. КАКО ЈЕ МИШКА Ј. ПОСТАО ВАРМЕЦКИ ГОСПОДИН-КОМЕСАР. (Наставак.)

Мој Мишка баратом, кад то тако иде онДа је ]ошт боље, дед нежали ти труда, уседна ово дана коња па се вргни у Оуботицу Ваки Блашку, прејави се ти њему он је код

великог жупана све и сва, он ћетито изра* дити, па ако ти не изради евоти моје главе, ако — добро запанти, ако само ти... Са овим сврши се диван и вечера. Чоба«.