Глас народа

104

ни се сваки своме стаду разиђу а Мишкана својој торини код оваца остане. Мишка је легао спавати — али очи никако да задремају, Петер Бачијева понудаму се допала, једнако врзе мусе по памети. Мислијо је: ти си Мишка млад и здрав, знаш добро читати и писати, Маџар си прави, немеш си, газда си, имаш свсију земље, имаш 700 к. оваца, имаш 12 волова, имаш кућу лепшу него плебанија, жена ти зна и швабски, баш кад би био комесар неби бијо постидан када ти господа у гости дођу, дочекујеш ји и сада што ништа ниси. Оно што незнаш научио би, нијесениконаучен родио, еноиН. Н. ишаоје самном у школу био је пре три године канцелиста а сада је вармецки епшут. Латински се не пише више, него маџарски а то знам; дакле друто ништа неостаје ми вего срећу опробати, ако ми изађе заруком добро, ако не, ова ми торина и буџауруци не Фали. Мишка што је наумио, то је и учинио. (Јутра дан спреми се на пут а преко сутра ујутру баци се у седло своме дори, и тако тај дан пред вече већ си га могао видити, гди облеће около куће нашег покојног Баћа Блашка, једнако учећи орацију, какоће Бака Блашка поздравити. У кући Баћа Блашка силни је немеш на пићу, ори се песма и маџарска и ( буњевачка. Више нег 10 каруца у авлији су. Оилнагоспоспода и трезна и пијана, некога свлаче и полажу у кревет, некога умивају и бришу му бркове неки силни зељови вију репом около Господе. Баћа Балто гајдаш спава а свира, сав је већ позеленио од умора. Једном речи пићу и части нема краја, па шта

мислиш, то ће јошт тако 3 недеље дана трајати: Мишка вири, које кроз капију, које кроз пенџере, а никако у нутра да уђе, и тако би ваљда и до ујутру вирио да га јурасоров пандур опазио и Блашку пријавио није. Баћа Блашко пошто су му све собе аимао јецигло две пунегостију оде с Мишком под шупу, и по што му јеМишка казао чега је ради дошао и пошто му је обећао, да акозањега код великог жупана изради да комесаром постане даће му 200 ф . Сребра, сами талира, и 100 комада најлепши шкопаца. Баћа Блашко био је Чудо пишман на новце, а није мрзијо ни на шкопце, али видећи Мишку како је дошао, пр&во чобањски у рајтузла са жути дугмети, примети му да му се требало другчије обући, кад мисли изаћи пред великог жупана но ипак да не изгуби овај леп поклон, обећа Мишки даће и за њега постарати. Приспевши великом жупану Баћа Блашко уђе у собу и Мишка ни жив, ни мртав ни страоте остане на пољу под капијом. Баћа ушавши великом жупану, и саобштивши му равна извешћа, како стоји са партијима, напоследку јави му и то, даје дошао неки Мишка Г. из села Б. да жели комесарок наименован бити. Ја га вели нисам могао одбити као немеша човека него молим вас господине примите га пред вас, и одправите га како знате. Ја помом сваћању налазим да тај човек није заоту службу, и служило би на поругу вармеђи. Нека чобанчина неверујем да и читати и писати знаде па комесар да буде. Блашко се овим с великим жупаном опрости, и Мишка изађе предвеликог жупана. (Свршнће се.)

Д Ш 1! 3? Ж Ж«

ШТА вивд по сввту, — За овај мах осим Царевог пута у Мдетке, едЕудасе изводи да Ее с корим бити промене на штоку, нема никаквих важнијих новости, до те да Ее се карловачки црквено народни сабор састати 18 Лаја ове године и да Ее опет Хубер бити кемесар на њему.

РАЗДИЧНОСТИ. (Ваљана Мати.) Бдагодарност је мелем за човечију душу, особитоучитељу који је жртвовао себе за човечанство. Поред мале награде а кубуреЕи са евојим животом; понекад му сине у души иова му се раздрага од миља, кад виде, да му је ученик захвалан, а још више кад детињи родитељи признају му труд. Но ево једно! медема за учитељску душу, ево писма једне мајке, која ее учитељу свогадетета захваљује: „Поштовани господине-.По-

што мој Мидан из реда ваших Г>ака иступа, то немогу да пропустим, а да вам срдачно незахвалим на труду, који сте ви око мог детета положили; будите уверени, да никад неЕу заборавити, даје прво наставдење од вас имао и да сте га вн први научиди гдасове познати, са којима му одвористе очи,да може ваљано и честито кроз свој живот делати — то је може бити за матер, која мање разуме и осеЕа ништа, но за мене, која тај позив добро схваћам, млого је; — јер ја знам каквог сте ви стрпења морали имати са мојим дететом — а и са сваким другим. Но будите уверени, даЕу осеЕај бдагодарности и од сад у њега удивати, као што сам и до сад улевала и ја мислим да нема ништа радосније за једног наставника, но кад му је питомац бдагодаран. Примите дакле и по други пут најтопдију благодарност на своме труду. Оетајем са поштовањем". Каменици. Н. Н.

власвие „зддруга за српску народну штдЈШАРИЈУ." — урвдник Панта Поповић.

Српска пародна задружна штанпарцја у Новон Саду 1875. год.