Глас народа

144

VI. Господе, твоја су наређеља недокучна. Ко јепроникао дубину твоје лравде и бездану твоје мудрости? Твоја мудрост има скривених тајана на дну вечне светлости која те осијава улутрашње. а најузвигаенији међу твојим створовима налшги на малу тичицу која скакуВе на обали безкрајнога мора. Па опет Господе, допусти у доброти својој имилости као отац благи, допусти слузи твоме да те замоли, да му разгониш сумњу, која га мучи и даутолиш бољу која, му је на души. Бакон страшних дана, након бесног олуја, земља опет озелени, дрва, се заодеше листом и цветом, надање је бујало евуда. Одасвуд чуле су серечи: Ви « оји патите, убришите сузе, извор Еи им ево већ пресушити. Зар ми нисмо? Када жетва дође нико у вече неће ноБи дома празном руком ни жалостан. Отачбина велика и силна подиће у вис главу, коју

су толико понижавали; закон ће бити највећи господар, а слобода Ее процветати на све стране. Господе, је ли то све речено било? Али твоја је воља била друго Господе, ето што ме буни, и што буни и многе друге. Народи се погледају у чуду. и питају се где је правда твоја, где твоје провиђење? Нека се запитају боље јесу ли били, јесулиспремни били готови да прихвате добро која желе а које ја за њих справљам. Шта је право? Знају ли то они? А знају ли они шта је то дужност? Имају ли они појма у себи о томе? Они хоће слободу, а незнају даје слобода заборав на самога себе, да је слобода братинство; да је слобода љубав. Не, нужно им је било још и то искушење Чедо времена, теби јесведуго: иди иказуј народу ово шта си сада чуо.

ШТА БИВА ПО ОВЕТУ. На граници црногорсвој поздравио 1е председпик сената Цара аустријскога и војска црногорска чингаа је параду, која се цару допала. Важноједаје код Драгаљакоје је меето познато из бокељског устанка један старац од 80 година поклонио се цару у име народа и рекао да Ее свЈгда за цара свог крв дити и његове заповести слушати пашто је наиесник РодиН у име царево одговорио да им цар опрашта што су с« за часак заборавили биди и да се нада да Бокези одсада неКе заборављати веру, коју преко тога старца Цару дадоше. — Од 1. јуна о. г. хрватској жандармерија заповедаће маџарски хонведсЕИ министар. — У Грчкој променуло се 27. пр, м. мпнистарство, и склопљено је ново из чланова народне странке. Трикупи је председник. — У Шпанији рат те рат. Свд се опет јавља да је мадритска влада наредила да се рат што жешће иозбиљније продужи. — Цар руски приспеа је 28. при. м. у Берлин. цар је носио пруску и Виљем руску униФорму. Цара је допратио кнез Горчеков и обоица су била тај дан код кнеза Бизмарка у походу. — Из Цариграда јавља се да је неки Еонстант -еФенди одпутовао у Црну-Гору, да се једном сврши распра због подгоричког покоља.

РАЗЛИПНОСТН. (Црногорски кнез Никола) добио је од нашега Цара орден Св. СтеФана и наименован је за господара регименте 29. гро®а Туна, која се регимента из Бечкеречког среза попуњује. (Педесето-годишњица једног слагача) У недељу 5. о. м славиђе слагачи у Новоме Саду педесет година од како је Кајетан Фихт, који им је друг, слагачем постао. (Пострадалима од ватре) која се у Мељкуту 11. пр. м десила којом је приликом изгорело 60 к\1а, даровао је барон Руди! 400 ф . а вр. и осим тога првих дана издржчваојемноге раном

(Шопроњски инштитут за сироте Ћери оФицирске) укинућв се, што је минисгар хтео да се у њему и маџарскп учи па св Официри боје. да се иде за тим. да се инштитут пошфари. (Само ко маџарски зна) може биги чиновнак код жељезница и па поштама, тако наређују министри маџарски. Ма којим језиком да пишеш жељезнпчким и поштанским званијама, они ти наџарски морају одговарати. (КонФеренцији бирачка риђичког изборног среза). У Гари била је 27' пр, о. м. кон«еренција биратка на којој беху бирачи из читава среза осим из Станишића и ту је сложила се левичарска странка са бив. деаковом, изјавила поверен>е влади п позвала г, Давла Шомшића, да и на даље тај срез заступа. (Ради грађења крајишке жељезнице) отишле су денутације из свију регименага и варони крајишничких Ц^ру у Фијуму да га моле, да нареди да се то грађења што пре одпочне. (Навада у јашењу). 20., априлаодјашио је некп Давле Салви из Цеште у Париз камо мисди стиЕи 11. марта у јутру дакле за 15 дана.

Р Е Д 11ЛОВИДБЕ. ПУТНИЧКЖХ ПАРОБРОДА ИЗ ПОВ. САДА ОД 12. МАРТА 1875. У Земун и Београд: уторником и петком после 7 сати У 3утро. У Тител Зе.мун, Београд и Оршаву: уторком и петом око поноћи. У 11ешту : понедељником и петком у 6 сати у јутро, а недељом, средом четвртком и суботом посде нола 11 сати пре подне. Долазак лађи у II. €ад: Из Пеште уторником, четвртком, нетком и недељоа у 7 сати у јутро, а уторком и петком око поноћи. Из Земуна средом, и суботом у пола 11 сати преподне, Из Оршаве: понеделником, и петком око 1 сата у јутро. У Новом Саду 12. марта 1875.

ВЛАОНМК „ЗАДРУГА ЗА тхску НАРОДНУ ШТАМПАГИЈУ." — УРЕДНИК Нанта Ноповић.

Српска пародна задружна штампарија у Новом Саду 1875. год.