Глас народа

143

Јељски старали. Сваки од родитеља носи на себи одговорност ва своју децу. Тешко сваком онож детету, кога је природа немарниа родитељима нодзрила! Иа куЛевном образовашу детета, оснива се свако даље обра8 овање, с тога су дужни родптељи деду своју, док су јож иада и ва школу неспособаа. прво куЕевно ваљано образовати, доцнвје сгарати се. вм да деца редовно школу похађају и придекно уче. Кад деца по шаолској уредби од шволе решенасу, дакле кад 12-ту годину наврше, пошто су 6 година шволу пох»ђали,нужно једо 15-те год. пооторну школу да посеКују, на равно у дане недељне и празничне, кад родитељи њихови зарад непотребују их, јер па тај начин, неће деца заборавпти оно, што су до 12-те године у школи научили, а предпоетавља«,

Т Р Г 0 У Пешти 26 пр. продавала се цол. цевта шенице од 90 ®ун. по 5 ф . 40, а по 87 Фун. за 5 ®ор. Јечам 72 фун. 2 ф 65. н. Еукуруз 3 ф 14. Дол. Ден. Зоб 50 фун, 2 ф 24. н. Репица за Аугуст Септ. 10 ф . 25. н. У Араду 20 пр. м. 88 Фун. шенвце продавано по 4 ф 50 Је ча м 72 ®ун. 2 ф 50 н. Еукуруза 86 Фун. по 2 ф 70 п. Отуда пишу да је у читавој околини усев добар. Репици банатској слабо је наудила ладнођа. Из Баје јављају да је тамо деаа топла киша падала али због доцније ладноЕе да усев споро прти. Тамо је Цол.

да субар у школи писати и читати течно научили, што Ее им касније као одраслима за средство служити, да себи знааа и науке из књига и јавних листова црпети могу, и тим начином само, моИи Ее мо себе научно развити, а кад то буде, по себи се разуме, мање Ее мо и патити. Тада моћи Ке мо отворено против сваке неправде, која нам се од других народности наноси, са успехом борити се. Без пофторне школе ни ова сваотдатпња готовоништа не вреди. Надамо се;да Ее сегоспода учитељи за поФторну школу заузети, те Еемо онда рећи да колпко су себи пријатељ, да су толико н шхоли. Школско одбор нека пакчини своју дужност, нека пази да деца у школу иду, иначе ћемо и против њега окомити перо. Но опет с допуштенем наставићемо о другом чему.

В И Н А. Цен. шенице 4 ф 40-45 н. Еукуруза 2 ф 65 н. Јвчма 70 Фун. 2 ф 45 н. У Старој Кањижи туже се такође на ладноЕу а прошле седнице беше и мраз. Усев зимњи добро стоји, а пролеЕњи дивота. И кукуруз је никао лепо. У Бечу од 19 до 26 априла. Памукуценасе није изменула. Зејтин продаван је по 19 ф 50 н. Шпиритус од ране или кромпира (30-33 града) по граду43н. ОчишЕен (37 гради) по граду 47, н. Шљивовица, на аков 20-22 града 22-34 н. Вуна слабо јо пролазила ШеЕера мало те прошло по 18 Ј / 5 .

шФДЈшетжк. ЈЕДАН ГДАС ИЗ ТАВНИЦЕ. од попа Л.

V. Гдас умуче за неко време; па онда опет поче: Рако је на нољу све мирно, све тихо. У сред те типшне, нешто у продаску као узбуђује оштро уво; је ди глас то, иди је сан од каквога гласа? И док се цео свет увија у шарене снове и у њих се уљуљкава, у мени се почиње да буди успомена на она времена, која прохујаше поред мене у неврат. Како је свет био леп тада и весео! Еако је жива и мила и чиста била радост у детета што је несто седедо поред мириснога цвета у присенци од дрвета ид шипрага, ослушкуЈући трепетаље узбурканоглисја, гледаЈући цветне стабљике како се повијају и подижу но ветру, или је лутало по веселим шумарцима, или је јуридо из све силе опруженом десницом у напред да ухвати шареног депира, којије пред њим враголасто депршао! Нити је тада било жалости за прошлошЕу, ни бриге за будућност, понекад само што би се свео по какав лаган облалак, који се на први дах растурао. Сећаш ли се, сејо моја. како смо јутром трчкарали ио росној трави, сећаш ли се наших игара по шуми, сећаш ли се оних тичијих гњездашца, за која симе са склопљеним рукама и скоро кроз плач молида, да Их не дирам, сећајући ме јадне мајке голуждраваца и туге њене, када би их ја однео? II дани и године протицаше, и повучена сама у

себе, оборена тугом и миљем непознатим, душа, рашири своја тајанствена крила, очима ми се указа нов свет, дотле невирен. II након нежних снова, након сневања и маштања младићскога, наступише озбиљине дужности човекове, настуии ведика, света борба где је пасти значало победити, где је умрети значило ускрснути. И они падоше ,и они победише, оникојегледах како их танад обара или кукавички мач за земљу прикива. И падоше, и победише они, који шапћући гласом сломијеним помињаше име отачбине, који умираше након тешких мучења на слами у тавницама, Победна, славна чето јуначка, ти си сада близу мене, и говориш ми: Чујеш ли братац, старе мученике који нас с висине зову? Ерунисани сјајем они прелазе, посланици бажански, из једнога краја на други, певајући победну песму будућности. Врлине њихове, хватају корена у срцу народном, и његово куцање постајебрже, а земља и небодркће, светови сјактајуЕи у безкончаностиговоре једандругоме: Страшни ће суд правде божије да се одпочне; јесте ли осетили где прохуја дах господа бога? Глас умуче на ново, као да се прелио у једанпут у тишину. Па онда, наједан пут подиже се из нова, разлежући се на далеко: Они су оковали тело, али се душа смеје, она је слободна!