Глас народа

162

л1то проФесор испоправља, тако је одговорно минисгаретво испоправљало саборско устројство. Одмах у имену како ђе се сабор звати налазимо измену. У ономе што је сабор нослао на потврду, стајало је: устројство српског народног црквеног сабора, а у иотврђеном стоји овако: устројство грчкоисточног срнског народног црквеног сабора. Кад то тако стоји, онда изгледа, да се ми сами зовемо грчкоисточни Срби. Та ми смо источно-православии Срби, ми нисмо грчке вере, јер те вере и нема, јер су н Грци вере источно-нравославне, на ако смо с њима једне вере. онда нека нам се та вера и једнако зове. Даље, де год је реч о сабору, о митрополиту, ту је дометуто „грчко-источни". Што је врло важна а ио право народно незгодна измена, то је, да онда, кад се један сабор распусти не мора се за три месеца нов сазвати, него да тек патријарх мора за три месеца Његовоме Величаству поднети извештај зарад сазивања новог сабора а влада по томе стоји од воље, хоће ли га и после шест месеци и после годину две дана сазвати. Једно је још добро, што је потврђено. да се сабор мора сваке три године држати, те неће бити као досада што десетинама година пролазаху докле сабор добисмо. Изменута су сва места где се говори, да се саборски рад влади на потврду подноси, па се вели, да се има све подносити председнику угарскога министарства. Да није тако речено, онда би се морало подносити и влади хрватској, бар ради оних, који су под њоме. Да је среће, ми би жалили што то није, ал овако кад је рана дубља, кад нам брат очи копа, боље је што је тако изменуто. Незгодна је и та измена, да сабор не морасеувек онде држати, где је митрополит-патријарх, него да се може одредити, да и на другом месту буде, као што је некад био у Темишвару. Говори се да је влада хтела и овај сабор у Будим сазвати, а каква би слобода била тамо сабору, и кочико би прилике било да се неко застраши, неко поама? Ето један комесар у Еарловцима, па шта уради, а шта би било кад би се сваког посланика по један латио. Сабор ће јамачно гледати, да добије бар она права, која свако друштво има, а ту је итодаможе седити где хоће, а власти је слободно доћи и гледати шта се ради. Али ништа није једним махом постало. И свемогући Бог је свет за 7 дана стварао. Сада бар знамо на чему стојимо, те ако то и није камен, нека је и дрво, наше је и неможе нас нико одатле стерати. Кад ојачамо донећемо у темељ камен, кога неће нико моћи покренути. И како се до сада доста заборавило шта беше у устројству то ћемо овде што је важније из нотврђеног устројства навести. 1. Сабор има право да уређује црквене и школске ствари и да води бригу о свима Фондовима, који се тичу школе и цркве.

2. Посланика има 75. 50 бира народ сам и ти морају бити световни а 25 бира народ заједно са свештенство и ти морају бити из свештенства. Осим тога натријарх и владике имају право бити на сабору. 3. Посланици се бирају на три године. 4. Сабор се састаје редовно сваке треће године између Ускрса и Духова. Кад дакле нро^у Духови треће године, а сабора не буде, онда ћемо се одмах питати: Шта је то, где је, зашто, и наша ће речда важи. Ми ћемо онда нитати, зашто није био, а не мољакати да буде. 5. Сабор редовно има шест недеља трајати. 6. Председник је сабору натријарх или најстариш вдадика, а подиредседника бира сабор, који онда нредседава, кад патријарх или владика не може. 7. Од сада ће постојати саборски одбор, у коме ће бити њих деветорица. Патријарх, један владика, два свештеника и 5 световњака. Све осим натријарха бира сабор. Тај одбор траје докле и сабор траје, који га ]е изабрао, дакле 3 године. Одбор овај ради уместо сабора кад сабор није на окупу, али онако како му сабор заиоведа. Тај одбор надгледа сва добра црквено-народна. Он има право да намешта све чиновнике, Фишкале. економе, рачуново^е код Фондова, Фундација и завода, који се тичу целе митрополије, и како ће сад нрестати асистенти народнога Фонда, то ће томе одбору бити први носао, да њихова места другима попуни. Одбор тај даје за мове из црквено-народних фондова. Одсада дакле, ко зајма из патријаршије тражи, на тај ће се одбор морати обраћати. Иатријархов Секретар неровођа је тога одбора. Одбор тај прегледа упоследњем прегледу рачуне манастирске и завода народних, као: богословије, гимназш.е и т. д. Одбор тај састаје се четир нута на годину и то: у месецу марту, јуну, септембру и новембру, и то тамо где натријарх седи. Ко с њиме посла имао буде, ваља да га у то време потражи, а и новине ваљало би да јављају кад је одбор на окуну. Одбор нлаћа сву штету, која се због његове кривице у народним добрима учини. Одбор овај. то нам је јамство, да оно што сабор нареди, неће лежати као до сада само на папиру. Да је тога одбора било, другчије би нам данас биле и општтне и енархијске скупштине и манастири. Кад свој надгледа, другчије иде него кад то ту1;ин чини, Саборски одбор дакле надгледаће, да се извршују саборске наредбе, а сабор нам јамчи, да овај неће моћи самовољан бити, ј ер ће сабору одговарати и сабор који је одборника наместио може га и скинути. Још нам ваља напоменути две нарезбе, које у устројству саборском стоје. Једна је у §. 4. који гласи: „Напутци од стране бирача не вежу носланика." Дакле бирачи не могу казати посланику: Ми смо те изабрали ето и ти сад мораш овако на сабору се владати, иначе ниси наш