Глас народа

164

хиска унрава од својих подручних општина прописани учитељски принос" (култус) било којим му драго иутем, у једну тако звану епархиску благајну дужна инкасовати, и дотичним мест. жкол. органима (школ. одборима) ради исплате својих учитеља преко свог епархиског благајника у своје време достављати. 4. Нека сабор стави у иросветни буџет једну известну своту новаца, која би се на предлог енарх. школ. одбора, ревносним — трудољубивим и угледа достојним учитељима сваке године као награда издавати имала. 5. Нека се установе срезка школ. надзорништва. 6. Нека се и код учитељског сталржа уведе степен „аванџовања" па ако се установе среска школ. надзорништва — које је врло нужно — ван ако нећемо да нам мест. школ. одбори и одсада као и досада спавају — то да се за ова предпоменута звања, изврстни — одлични и испраксовани народ. учитељи, и то од срезких учитеља бирају. Ову Функцију могли би учитељи обављати, без да своју учитељску службу напусте; само би им за ово морали срезови пристојну годишњу награду одредити. 7. Учитељи после ВО-сето годишњег службовања свог, нека се стављају у мировину. 8. Сабор ваљало би да одмах и ^ез сваког даљег одлагања. донесе: „уредбу" у погледу установлења Фонда за мировину учитељску — његове породице. Да нам се неби учитељска сирота од немила до недрага потуцала — јер ово, колико је учитељска, толико је дваред и народна срамота. 9. Нека сабор поради на том, да се народни учитељи ослободе од војничких дужности. Јер ако се ово неучини врло ће их мало младића бити, који ће се учитељском звању одавати. 10. Нека сабор извуче иародне учитеље из садањег скученог положаја њиног, и нека их учини независтним и слободним од свачијег притиска. Јер учитељ само као слободан и неодвисан човек може слободно — а не робски — поверену му младеж гајити и васнитати. 11. Нека се право учитељског избора с' онштине нренесе на епарх. школ. одбор. Јер до данас имасмо небројено прилике видети како наше општине учитеље бирају. Овде нећу наводити. шта у многим општинама приликом овом познанство, пријатељство и сродство појединих рекурената кортешовањем у атар свог чине, то нам је свим познато, него ћу овде говорити о том, како од потражитеља бива обично онај од општине понајпре за учитеља изабран који је „Појац" па ма квалиФикацију најлошију имао, на

ово нико и негледи нит ко за ово нита! Особито у простијим општинама — а ових и јест највише. Епарх. школ. одбор, он ће умети сваког сврш. приправника односно испраксовалог и ревносног учитеља. по његовој снособности и вредноћи достојно оценити, и за оно и онако место, за које је заслужан изабрати. Јер овако понајбољи учитељи ако нису само од природе лепим гласом одарени, могу покрај најленши учитељски својстава својих, нелог века свог, у сиромашним општинама, покрај најуђе плате остати, док се међутим, „певци" а при том слаби учитељи по најбољим штанијама шире. Ово дакле предностављање „певца" „учитељу" неодговара ни најмање садањем духу времена, и ваљало би томе законом на пут што пре стати. Наше црквене онштине када баш тако желе изредне певце имати, требало би да за ове. одреде пристојну годишњу плату, и отворе „конкурс" па да им је просто, нек бирају кога им је воља. Кад могу на другу страну на хиљаде утући, зашто неби и певцу, који им својнм лепим певањем срце и душу не само увесељава цего и оплемењава, коју Форинту жртвовали, као што то честите општине по диштрикту чине. А учитељ нека је у строгом смислу само учитељ и ништа више. Ја мислим да ово штоједосада овде речено неће и неможе се никако узети, као претеран захтев с' тога; што се данас од учитеља много и сувише иште а овамо му се за све то одвећ мало даје. Завирите само у отворене учитељске конкурсе, на да видите и да се дивите, шта све општине наше ишту од оног, који жели за учитеља изабран бити. Ту се хоће и да је учитељ редовне свакидашње школе. и да је учитељ поФторне школе. да је црквени певац, а где је ван села на један сат хода „Водица" као код нас, да мора и водички невац бити, јдаље даје скунштински односно одборски бележник, и шта ти ја знам, што се год од њега захтева и зажели, то он хтео, нехтео, мора да врши ако је рад да на миру прође. Браћо учитељи! неседите с' крштених руку, нечекајте да вам се све готово на тањируиоси — него који нером владате, макните с' њим, нишите и говорите о унанређењу своје школе — а и себе самог, па шат вас чује онај — који треба већ једном да нам вапај саслуша! Стапар 1. Маја 875. ЈованАјдуковиЂ. учитељ.

0 П Р 0 С II Д Б II. Нросидба је двојака. С једне стране, она је ио- а други обрицао да куии. с капаром, ради боље годба; а с друге, почетак супружнога живота. тврре. Губитак канаре каштиговао је онога који није Као погодба, она је била нега трговачки уговор одржао реч, а накнаЗЈао онога који је остао на између оца и младожење, један је нудио да ирода, речи.