Глас народа

166

тачнија испитивања и посматрања, само да то питање изведу на чисто. Испитивања таких било је од три руке. Прво, близина или удаљеност месеца од земље, какав уплив има на време, односно топлоте и хладноће? — Друго, какав уплив то има на кишу или сухоту ваадуха ? — ТреБе, различност времена да ли ма у колико зависи од промена месечевих? Да би одговорили на ова питања природњаци су се користовали најтачнијим посматрањем од близу 40 година, за које је сво време сваки дан, по три до седам пута бележена како топлота и хладноВа ваздука, тако и притисак и влажност његова II из испитивања података који су тим начином добијени, уверили су се, да месец није баш без икаква уплива на стање ваздуха; само је тај уплив тако мали, да важност његова за науку о времену саевим ишчезава. Кад је месец земљи најближе онда је малонешто хладније, но кад је од ње најдаље; али мањак топлоте просечно не износи више од нетине једнога степена. а то је разлика која је савршено без уплива на време. — Што се тиче кише, она нешто ре!)е пада у време кад је месец најдаље од земље, а чешЕе кад је најближе; али је и та разлика превећ мала. У иљаду случајева кише 488 кишних дана долазе у

време кад је месец најдаље од земље, а 512 кад јв најближе. Што се тиче ваздушнога притиска, он је мало већи кад је месец најудаљенији од земље, но кад јој је најближи, алијеразлика још далеко мања, ношто смо је видели и код топлоте и код кише, тако, да се на обичноме барометру не може ни опазити, Како највећа обмана у народу влада у томе, што се мисли да су промене месечеве, т. ј. растећа и смањујућа се светла површина његова, од великога уплива за време, то су природњаци најтачније проматрали тај уплив. Али сеи ту нашло, дајеразлика времена толика колико и никаква, и да је то из простог незнања и сујеверја, кад људи мисле и го* воре. да се о мени месечевој и време мења. Промене месечеве не бивају на једанпут, већ сасвим правилно и постепено, с дана у дан, од минута у минут, а време се међу тим у нашим пределима, врло често напрасно мења. Отуда су сад сасвим на чисто, да наука о времену ваља да посматра и испитује само земљу и њен положај према сунцу, после тога још и ваздушно струјање положај сухоземних и водених просторија, а друге небеске појаве сасвим да остави на страну. К.

Т Р Г 0 В И Н А.

Прошле недеље као што јависмо, беше досталепе кише. На мести је номешана била с ледом и начинила доста штете, као што је то случај био у Жабљу. Мајске бубе доста чине штете. Сена ће ове године мало бити, нарочито тамо где ливаде нису подводне. А и сламе као да неће изобиља бити. Лозаје јако заостала у три до четир недеље. Воћу је по Срему много шкодила гусеница, која је са топлим ветровима донешена По неку врсту воћа, тако су обрстиле, да воћка изгледа као опаљена. Реница је већ цветала. Вода у Дунаву долазила је, остале реке стоје на једној мери, У Пешти шеница је прошле недеље у 5—10 нов. пала. Сада се рана ко је на мање има, боље даје продати на месту него где су пијаце. Човеккојинеколико мерова жита има, нека их продаје један по један у своме месту, Јер купац, који узима себи за рану меров два, радије ће дати нешто више него ићи по то мало у варош на пијацу. Јечам је такође у Пешти у 5—10 нов. по мерову пао. За средњу врсту плаћано је 2 ф . 30—40 нов. Кукуруза здрава нема, и што га има, плаћа се по 3 ф . 5 н. а лошији много јеФтиније. И зоб је ударила натраг до 7Уа н. по мерову. За 50 бечки Фуната плаћало се 1 Фор. 95 новч. до 2 Фор. 7 нов. Врашно је добро пролазило, нарочито лебње, јер ј га је много за потрошак у земљи требало. Сада већ

сиротиња баш и у оним крајевима, где жито роди к купује брашно, јер свога нема а ни марве нема на чему би га самлела, и овако јој јеФтиније дође. Цена је остала по томе као и прошле недеље. Трговина са свињама беше и у Пешти и у Вечу слаба, јер их много има. У самим акцијонарским салашима у Штајнбруку код Пеште има 10.600 комада различите сорте. Маст је такође у цени пала, цента је 44—45 ф« без бурета. Шљиве су у читаву Форингу пале при крају прошле недеље. Мед је 28 Фор. Восак од 80—102 Фор. цента. Шећер 25 ф . 75 нов. до 26 ф . 50 нов. Петролеум 11 Фор. бечка цента. Репица за аугуст-септ. 11 ф . 75 н, 150 Фун. беч-< ких, Банатска за јули и август 10 ф . 50—90 нов. Кромиир нов из Италије плаћа се по 12 ф . цента бечка, а стари кошта 1 ф . 70—80 н. Коже овчије немачке 3 ф . 60 н. до 4 ф ., српске и турске 1 ф . 15—28 н. Коже јагњеће куповаху само за ћурчије. Добре ба* натске 1 ф . 5—15 нов., лаке 50—60 нов. Киша о којој у прошломе броју јависмо, да је у среду почела падати, падала је тај дан у Калочи, Кашави, Ђуру, Мохачу, Капошвару, Новом-Саду, Ка* њижи, Печују, Пожуну, Калочи, Сексарду, Великом Ва-