Глас народа

175

У Панчеву желе само да тако све остане као што је сад. Стање усева чини те цена пада. Шеница најчистија 5. 60—7 20. Јечам 3'40—60. Зоб 8*60 —80Кукуруз здрав 5 ф. Ј Пешти је прошле недеље стајала цена овако: Шенида на термине 4'28—4-40. Јечам 2-20—40 за 72 Фун. бечке. Кукуруз. пао у 5—10 н. 2 ф . 90—95 н. ц. п. за термин доЈ>е и до б ф. 15. Зоб 1 ф . 80— 2 за 50 ®ун. бечк. Трговци ва дућане у земљи слабо купују, текколико је најнужније, надају се бољем од тако званог вацког вашара. Новац за издат еспап на веру врло се тешко даје покупити. Брашно нрво (нул) 12 ф . 20, средве нумеро 5 8 ф 30 но«ледње нум. 8*/ а 5 ф . бетаи цента. Вуна Фабрички изра^ена 130—180 ф . цента.

Свињи 33'4 н. нај скупљи а 28 н. најјеФтинији. Маст 45 ф . до 45—50 н. заједно с буретом дакле пада у ценн Сланина 38'д—42 н. Шљиве босанске 10—12 сриске 9—10. Кромпир стари 2 — 3 Фор, беч. цента, нови 8 до 9 ф Шпиритус 43У 4 н. Пасуљ бели 5 ф . 50— теНерац исто жути 4'30—50. Еасуљица 6—6.25 н. Оочиво 5 ф . центу. Грашак 5—6.50 н. ц. ц, Проја 82 #ун. 2 ф . 60—80. Мувар 4 ф . — 4 ф . 50 ф . дољ. ау. меров. Репица банатска 10 ф 50, Восак од 80—102 ц. Лепак столарски 20—28 ф . црни 15—16 Фор. Петролеј 10—11 ф. Сирова кожа вољуска и кравија 53—58 ф питлинг до 65 цента. ТелеКа 118—125 б з главе с главом 100—105 ф. цента. ковске нар, 6*50—9 ф . Овчија кожа немачке вуне лааска 7-60—5 20 пар. банатске 130—145 # за 102 комад. ЈагљеНе банатске 70—78 ф. иди тешке 90—108 ф за 102 ком.

шмАжетжж. НЕПРИМА ГОСПОДИН... Слика из живота.)

— А то је чиновник, томе није равна наћи ни у доба кнеза Милоша у Србији, када, кад си нашао новац на путу па си га судудонео, висиосина вешала што си туђе дирао,јер би онај, који је изгубио, кад је приметио, да му новаца нема, вратио се натраги узео их, те судије сваки дан по десет пута праше руке, да им се што за њих не залепи, и ако око меда радише волеше да им се пре нрст одсече него дага олижу. Мораш мислити брате, ја му изме^у четир ока дајем десет дуката само да деоба по мојој вољииспадне, а ту нетреба ништа више, него да каже нотарошу, а овај поглаварима и ето за једну реч 10 дуката. Али бадава, као опарен рипи ти он на мене и изгрди ме тако, да ни пас с маслом неби појео и да је пандур био код куће још ако ме и затворио неби. Ја сам држао, да неће новце да прими, јер знам да има господе, која ће примити ствар, алиновценеће никако и шта сам радио, знам да кад господу што велико молиш мораш им и велико што учинити, а знам и то да господа најволију ћилимове наших жена, те ти ја кући на жени кажем, да узме ћилим да оде господину солгабирову, но да некаже да је моја, него да каже да је другог човека, који се такође дели, па можда ће од жене узети, а ја ћу одмах за њом па ако баш никако неће дукате, питаћу гамождаће тети да му што за њих купим, или у банкама даму Дадем. На банке нема толико сумње да су мит колико на дукате. Жена оде. али трипут је брже дошла него што је отишла. Изгурао је чак на сокак и ту је тако грдио, да се силан свет слегао. Бадава, то је господин, тај је-

дан баш неприма. Сад се бојим, да деоба још горе по мене неиспадне него што би испала, да нисам ништа дирао. Тако је један сељан другоме говорио, који се не престано смешио. — Видиш како си ти прави будак. Шта мислиш зашто су некад у граници ОФицири контунски држали невенчане жене код себе, и нашто су биле Форишице (војник који послужује ОФицира) ожењенима. Да ови за њих нримају. Ако дође до тужбе, шта буде Р ништа друго него да официр мора отерати невенчану жену и узети другу, а Форишицу не можеш уватити, јер најпре се носи његовој кући па овај као своје носи ОФициру. Ето дакле оФицир коме за једно јаје не мита него поклона иде звезда доле, прима, а дане прима солгабиров у Мађарској. — Па шта ти хоћеш с тиме да кажеш запита први. — Хоћу то да кажем, да је општина мојудеобу била наредила овако, а солгабиров друкчије. — Ја те још не разумем. — Е ево ћу ти баш и уденути у иглу, кад ти није доста што ти конац и иглу дадох. — Ти знаш у месту живи удовица... Њој одлази солгабиров, а говори се да ће јој узети кћер, ако не превари. Ја ти брате наслажем десетак банкнотапошироких и подугачких, па ти ајд госпоји. Ту затечем и госноју нотарешевицу нашу. Е рекох истина је, не би наша горда нотарошевица тој удовици долазила, да ту солгабиров посла нема. Нотарошевица оде, и ја све приповедим госпођи удовици, а она ти брате већ зна боље законе него многи натарош, рече ми да треба да напишем парче тужбе на солгабирова и да одем до г. натароша, па да мирно спавам.