Глас народа

176

Кнез ми се попео био на душу. Ја одем натарошу. Он прими. За ту се господу бар и не гласа да непримају. Мало је, али шта ће, мали је и он господин. Непрође недеља дана, а од солгабирова дође. да

ШТА ВИВА ПО ОВЕТУ. — РусЕе новине једне иншу, да сеу Бечу нде за тим, да се подигне на ново хрватска краљевина, па да се освоји Босна и Херцеговина и придружи Хрватс&ој. Говори се да Ернхерцог Албрехт путује тога ради цару рускоме у Југенхајм. — У Цариграду ради се на томе, да се одсад и хришЕани узимају у цареву војску, — Краљ је наредио, да се судци и државни тужиоци у крајини у свему изједначе са онима у провинцијалу. — Букурешки сабор отворен је 24 о. м. — У хрватском сабору питао је БрлиИ бана, хоће ли он стати томе на пут, да се семинар за богослове из Босне не сели у Гран, као што то наређује влада маџарска, него да остане у Јакову или да се преседи у Загреб. На истоме је сабору решено, да одсада и хрватска има реКи своју реч о црквеношколским пословима народа српског и да свако писмено о томе важи тек онда, кад га и бан подпише, — У Дариграду удара се ових дана темељ првој протестанској цркви. — За крајину рекао је на сабору Хрватском ЖивковиВ, да Ке се јамачно при првом састанку сабора сасвим укинути. — На питање Маканчево што неможе хрватска ништа да учини без повладе из Пеште одговорио јеЖивковиИ, да се Бан са министрима у Пешти договара баш у корист хрвацку да избегне свакк сукоб. Маканцу то није доста, њему је жао да краљ хрватски без допуштења вдаде маџарске није кадар ништа учинити. На галерији страшно се допадају његове речи. Председник заповеди да се галерија десна због вике чисти. Маканац протестира против тога, називајуНи поступак дивљачким. На галерији (галерија је то што од прилике полица, тамо иду они, који нису посланпци) страшна вика и лупа. Вичу живио Маканац, ми неКемо на поље, живила слобода! Посланици ишту, да се прекине седница, но ипак све се утиша и ЖивковиК одговори, да закон о ономе што се трукује, није проглашен за седам месеци с тога, што је требало дуго времена, да се препише да се преведе и т. д. Маканац није задовољан с одговором и понавља, да је то с тога што се хтело по старом преком закону судити листуДрави, којишиба данашњу владу хрватску. — У Турн. Северину Романи су кнеза Милана свечано дочекади. Кнез Карод послао је депутацију, коју је предводио један генерал, дапоздрави кнезаМилана. УБеограду се спрема величанетвен дочек при повратку.

РАЗЈ1ИЧН0СТИ. (Што је вредно знати са прошлога сабора) Само кад је сабор састао се нрви пут било је на окупу 345 чланова, и опет не сви, а после никад више толико. Кад су се дневнице исплаКивале и станарина давала онда обично се сви нађу, Катадог је дваред читан и оба пута нашло се да нема толико посланика на сабору колико треба да се може закључак доносити. Фрања Деакговорио је прошлога сабора (сабор је трајао 3 године) 27 пута. Но што је овзј пропустио то је накрмио посланик Адам Лазар. Он је 125 пута говорио. Ернест Шимоњ говорио је еамо 72 пута али тако дугачко и широко да

се мора моја деоба на ново предузети, и по тој но« вој деоби, дође мени пет стотина више. Чим је пак солгабирову нова деоба стигла одмах јеи потврђена, Ето, кажем и ја: Не прима господин. . .

је изашло као и Лазарови 125 пута. Најдужи је његов говор трајао 3 сата и 28 минута а у сабору нико дуже и није говорио. 105 посданика нису ни уста отворила него само кад Јв требало реКи: јесте, није. Свега је сабор 5600 закључака донео. Године 1872 коштао је сабор 554,086 ф . тод, 1073 1 мидион 201. 651 ф. године 1874. 905 173 ф . а ове године 603.448 н. По томе коштао је сабор 3.264.358. Свака седница коштала је по томе 5818®. а свакизакон 21618 ф. Једна беседа једнога говорника коштала је по 3000 ф. Кад њих 105 ни уста не отворе н опет се саборисати даје, онда без њих може бити. (Који су Црногорци добили орден од нашега цара.) Кад је Цар био у Котору и прегдедао црногорску војсу онда је дао војводи Петру ВукотиКу ведики крст, војводи ЦеровиКу и сенатору РадониКу комтур крст Франц-ЈосиФивог ордена; Илији Пламенцу другу класу, секретару ПетровиКу треКу класу ордена гвоздене круне, Ради Пдаменцу, ПетровиКу, ВукотиКу и Сави Пламенцу командантима батадионским после троици мла« ђих коменданта и барјактару златан крст за заслуге а напослетку 14 гардистама сваком сребрн крст за заслуге. (Угарски трговачки законик) изаћи Ке скорим у овдашњој српској народној штампарији. Преводи га с нађарског поуздани зналац језика. Тај Ке закон стати на пут банкротирању, по њему Ке и занатлије морати водити своје књиге. Како Кебитн незгодно за оног, који незна писати. За то учимо се док смо млађи, да старији не кубуримо и несрамотимо се. (+ Миленко ГрчиЂ) познати песник српски умро је уманастиру Беочину 30. о. м. а сарањен је 31. Он беше питомац КостиКев и свршио је медицинске науке. Лака му земља бида, и вечан спомен међу људма ! (Чудноват великодостојник црквени) У Енглеској изажла је једна књига и онај који ју препоручује на продају написао је да у њој има приповедака, о свецима о ђаволима н другим црквеаим велико достојницима. (Изгорела девојка) У ГоспоТјинци се упали прошле недеље једна девојка код кола и наочиглед толикога света изгоре оде« ло на њој и испече је тако да је после два три дана умрла. (Поклони дон Карлосу). Кнегива Виндишгрец поклонила је Дон Карлосу, који војује против садашњег краља шпанског, дакле бунтовнику, 300.000. Форината.

Молимо свакога. који није послао предплату до сада, да је или пошље или да нам бар овај број врати, — доста смо месец дана бадава слали, — иначе ко нам не врати, шиљаћемо му лист и даље и уписати га у дужнике. Ово исто важи и за г. акционаре, ко.ји нису уплатили 70 Фор. Нека се после нико не срди, кад своје, ма и опорије устражимо. Ко врати лист, иека на њему напише мастилом своје име и презиме иместо одакле је, јер се декоја повеза случајно одкине,па незнамо одакле нам се враЕа.

ВДАСНИК „ЗАДРУГА ЗА СРНСЕУ НАРОДНУ ЈШТАМПАРИЈУ." — УРЕДНИЕ Нанта НоПОВИћ. Српска народна задружна шталпарија у Новол Саду 1875.