Глас народа

184

— Бозко ПетровиЕ, предеедвив севата црногорског одпутошао је иреко Беча у Русију.

РА8ЛИЧН0СТИ. ГПребегавање из Босне.) Из Босне беже од зулуиа турског хр шЈани гомилама и стањују се у Хрватској крајини. Од првог аирида до 15 маја прешдо је 600 душа. (Лопови већ и суд харају). У Баји провале неш лопови у архиву (де писмена стоје) судбенога стола подераше много акта. (списа) и однеше нешто новца. што се десио у писаКем столу судчевом. (Од куд новца за пут.) Бан хрватски и старешина у влади хрватској ЖивковиН сваки час путују у Пешту, те сада питају чије новце троше и колико. (Какви будала има међу Швабама.) У неким пруским местима распрострео се глас, коме жене верују, да је краљ пруски картао се са царом турским и да је прокартао 10. хиљада деце, јер од силемало им је да. се на новне картају. Цар је турски, веле жене. послао Арапе, који ватају децу особито кад из школе иду а учитељи им у томе помажу, јер добију за свако дете 5 талира. и за то жене недаду деци ни пошто у школу да иду па су у неки« местима тога ради школе затворене. ГКако се мисли о судијама маџарским.) Ових дана био је на суду у Бечу веки чивут, због тога што је тео судија да подмити. Он ле имао чдвоката у Пешти. Процес му је дошао до треИе иттанције. Адвлкат му пише, да би добро било, кад би он сам судити отишао. Но чивут не оде него пише судији и обећа му јабуку. ако му процес брзо и по њега добро сврши. Судија згог тога тужи чпвута и из тога процеса вадимо разговор између туженога и председника суда. Председник вели: Ви сте полици.ји казали, да је у Маџарској обичај да се судиГама поклон обеКавз. Тужени: Јесте. у Маџарско.ј је обичај преставити се суди.ји и измеЋу четир ока разложити му у чему је ствар, због које се процеса. Државни тужилац пита: Али ви сте били уверени, да ће бити ваше право, па што сте онда поклон обеВавали Тужени одговара: У Мађарској ироцеси трају пет, шест година, па сам хтео да тиме пожурим. Државни тужилац: А били ви судији у Аустрвји понудили такав трингелт? Тужени: Е овде не би требао то чинити веК и због тога. што отуда не би било никакве вајде. Судац један пита: А је сте ли се ви осведочили, да се у Маџарској дају еудије подплатити. Тужени: Јесам. ја сам недавно имао један пропес. па ми је судац проневерио 500 ф , што сам при дражби једној положио. Тужени осу^ен је на 14 дана тавнице. (На(веЂа крађа девојака.) У Америци у вароши Пуавен уједаред је 40 ђака са велике шкоде, међу овима и богословаца. нестало са 40 најлепших и најодличнијих девојака. (Слава уреднику.) У хрватској има само један лист, који сме и хоКе влади уз нос да иде. Влада га за то гони и ових дана одзван је уредник тога листа на суд у Загреб. На жељезничкој станици дочекаше га ђапи са усклицима живио. Исти су ђаци. кад је Маканец говорио што против вжаде у сабору одобравали му, за то их је ректор укорио, но они су опет ректора изжвиждади. (Судијама није слободко више дати се обавештавати.) Министар матнрски наредио је 4 о м. по рим. кадендару да судије одсада несмеду примати обавештења од еваке партаје. Ово је одговор јамачно на оно што се у Бечу на суду десило, али и потврда онога. (Земљотрес.) У околини судовечкој у крижевачкој жупанији тресла ее 26 о. м. за 10 минута јако земља.

(Исллакала очи за мужем.) Што је шадашто је истина, алц у Пептти се лечи једна лепа млада госпоја из околине печуј, ске, која је толико за мужем плакала док није ослепила. ^нл је с«о осам дааа с мужем живила, послала га у варош, да јој нешто купи. коњи се поплаше и убију господара. Њој сад та душу тигаги.. Наша народаа песма каже, да је еестра за братом очи ископалг али овде ето жена за мужем. МеЈер ннје светјош тако хр|јав, као што је извикан. (Нове мере ) Министарство је јавило панчевачком маџистра« ту да се од 1. јула могу употребити нове мере. Ово важи за она местаде сето хоКе иначе се свуда мора од 1. јануара 1876 г. (Најстарији човек у Новоме Саду.) 23. пр. меееца умро је отац таета МилетиКевог, СтеФан МилутиновиК. коме беше 100 година и шест недеље. Рођен је у Ерушевцу у Србији 1775. године. До пред смрт своју био је увек здрав и уиро је лако неосетљиво скоро. У Новоме Саду не беше старијега човека. („Застава") Је добила из Сомбора 5 јуна овај телеграм: Да-Ј нас многобројно посеКена бирачка конференција једногласно закључила остати верна програму народноене странке. Дру Ниеи МаксимовиКу једногласно изразила неповереле на доса« дашњем раду. Изабран одбор, који Ке се постарати за канди>. дата према програму. (Најве1>и брег) на свету. Једне новине канадске нишу, дасв пронашло, да на острву Нова-Гинеја на обали аустралској, де се састаје индијско и мртво (мирно) море има брег, који је ви= сок 32 786 стопа а то је внше него 6 енглеских миља. Брег је овај за 3784 стопе веКи од брега Евереста у гори Хималаја који имз 29.002 стопа и држало се до сада да је највеКи брег, Нови тај брег зове се Херкул. (птровао се пушењем цигара.)Не давно опкдади сеу Француској један младиК, да Ке једно за другим попушити 12 цигара. Но кад је био попушио осму позли му, а са деветом за« магли му у гдави. Још му горе беше кад попуши десету, ио да неизгуби опкладу попуши и последњу, али га морадоше двоица куКи одвеети. На пугу веК је морао повраКати. Позваше лекара, који каза да се болесник пушењем отровао и да му нема помоКи и доиста мадо за тим бодесник премину. (Саборски одбор) држао је 4. о. м. другу седницу своју. Ту је решено како Ке се за време управљати са Фондовима. Заводи се књиговоЈа, подкњиговођа, секретар и актуар и расниса Ке се стечај. Књиговођа остаје стари а и благајник. Патријарх неупушта старог. Овде нам пада на ум приповедка о везаноа нагом човеку и комарцима те како је један тео комарце да отера а везани му рекао: немој ти су се веК напили крви, а шта Ке наопако бити кад доЈу гладни, ненадани.

Од г. акционара, који су 50 Фор. платили, вратили су ли досад натраг лист само њих троица из Бечкерека. Ја жолим господу акционаре, који ми лист не вратипге, да не мисле, да имају посла са задругом народне штампарије, те да можда држе, да је право да и за 50 Фор. а. вр. добивају лист Ја нисам крив закључку о обустави листа, али они ће мени тиме нанравити штете, јер ја и за њих плаћам штампарији и поштарину. Лпст је друго а штазшаријаје друго. Уједно молим и осталу г. уписнике у рештанцији, којима је могуће да ми претплату за мај јуни ијули пошљу, да то учине, да бих могао принекати оне, који то никако не могу, а којих се подоста јавило. Уредник „Гласа Народа",

ВДАОЕНК „ЗАДРУГЛ ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ." — УРЕДНИК ИаНТа {ЕпПоВКћ. Сркска народна залружна штампарија у Новом Саду 1875.