Глас народа

199

н-их баца. Туча с кишом падаше бурно. То је трајало од прилике 5 минута. За тим се и опет све стиша али само за то, да још јаче пође. Као кад се две силне војске сукобе и из пушака туВи стану, такоје туча са две стране стала ударати. Лед беше као орах велик. Што удари то поруши. Свет се чуђаше чуду невиђеном али на брзо овлада њиме страх. Лед падаше дуго жестоко, а олуј дуваше тако бесно, да се тањаше да Ее се куВе из темеља покренути. Еиша је непрестано пљуском падала. Кад се олуј стшпао, те је човек на поље изашао од ужаса је морао задрхтати. Ни један прозор не беше читав. Оџаци попадали, Фирме разлупане. дрва из корена изваљена. По сокаци вода до колена. Канали се сви загушили од воде Но Пешта нн близу није тако оштеИена као Вудим. Врдо више Будима нобелило беше од леда. По сокаци ваља се читава река носећи ствари свакојаке, астале, диван, мердевине, колевке и т. д. Путници, који су на јужну станицу жељезничку потегли морадоше се вратити. Чопор свиња носаше вода иреврћући их као лопте. У дољњом Вудиму вода је сокаке потопила. Ливада, што се тамо находи читаво је језеро. По табанском сокаку се на чамцувози. Људи из ниских кућа пењаху се на кровове и мољаху за помоћ. Срце ти пуца а неможеш им помоћи. У мали на брегу срушило се више кућа а и доле у вароши сурвала се Шрекерова кућа и затрпала више људи а преко развалине те јури вода као хала. Коња је млого пропало. Да се види како је јако туча падала, напоменућемо да је у једној кући у све собе до тавана, пуно леда нападало тако да је после изгледала као леденица. У тако званом Аувинклу незна се ни трага ни гласа путевима." Пута што води „лепој Јелени« нестало је, и на његовом је месту дубока јаруга, пуна крстова и споменика каменитих из гробља. Кола једна, која су 90 центи тешка изврнута су, така је снага олује била. Цигљана Драшеова порушена је, стубови који су толико цената тешки попадали су. Када је бура почела, бшш су многи раденици побегли горе на пећ. Доле је вода беснила тако, да ко се сиђе крај му је животу. Уједанпут се пећ упали. Доле вода а горе ватра: ил у ватру ил у воду, другог пута не беше. Колико је њих у таме погинуло још се незна. Пруга жељезничка и куће на њој особито на оној са зупци или су са свим порушене или тако оштећене да их не можеш познати. Али све је то мало спрам онога, што се даље Догодило. У крају тако званом Кристиненштат гостионице „малој пивари", „државном палатину", после више ка$ана и приватних кућа сасвим је нестало и на месту њиховоме лежи блато више хвати дубоко. У тим кућама попела се беше вода 5 до 6 стопа, јурила је кроз прозоре и изнела најпре све из собе а

1хо томе и саму куђу срушила. У кућама које нису поруШ ен е гвожђе на прозори сами су несрећни становниД 0 У страху од воде напоље избили, и као да се чуј е Ј а У к и запомагање од кога ти срце пуца али не беше никога да их у доба највеће беде чује, и сада се траже де су . . . цо најгоре је прошао крај „Табан". Више од 12 кућа срушено је а скоро их је толико исто, које ће се мо1> ати срушити. Веда јетуда такакаква се усну снити ^ може. Ллслиш да је најпре војска туда беснила, после је,ватр а а за тим вода дошла и на послетку све се троје сложило, тако то страшно изгледа. Из кућа, које аису порушене намештаја је нестало и што је још тУ све Ј е У блату и није ни зашто. Ј дућанима нема ништа, сасвим ништа, од свега што је унутри 60Л°" Какве су се несреће догодиле неда се описати. До сада се узима, да је педесет душа погинуло, али се још извесно незна. Виногради будимски са свим су не потучени него разорени. Имавиногради де је чоко ц е и воће све исчупано и земља спрана тако да ни тр авке на њојзи нема. Штета се још није премерила, али У самим виноградима биће је до три милиона. Колика је штета у кућама у стварима у путева поправљена то се још неда рећи. Куда се год окренеш да плачеш. На Аувинклу залутали бехумуж и же# а са Д ве кћери, побегли су од једне опасности, али опет никад више. На каруцама једним трчи госпа нека. Виче јој се да стане, али она се жури деци евојој, кочијаш натера коње и сутра дан нађоше с е каруце полупане, коњи удављени а госпа мртва у гл0 б УЛнжинир један, који је имао жену и једно дете сео је баш за вечеру. Он јеживио у кући што се на тако званој „ђаволској јаруги" срушила. Уједаред отвор и се патос испод ногу им. Жена пропаде, а дете одскочи у буџак у соби. Човек се пренерази, кад дође себи. Д ете У буџаку беше мртво а жену однела вода У дунав. Али ваљда је најжалосније ово гледати. У сокакУ једном стоји у глибу стара душа. Еад јој погледиЈП у упалекрваве очи — рећеш полудила је и не би! Та онаније била код куће, а кад сенатраг врат0 ла > кућ а је срушила се и син и сна и унуче леже мртви под развалинама. Тамо стоји опет дете здраио од четири године, лепо као написано и смеје се опима, који поред њега пролазе, незна јадно, да од јуче нема никога свог — да је сиало на милостин>У' к0 Ј а се просијацима дели. Немо. други иду покрај њега — немају јадни ни де ће главе наслонити- Ово је само неколико слика ужасног вечера од 14. јула. Ако и не може горе шта бити, али ће званична истр& га јамачно много такових слика изнети. 1Цта се упини за неколико тренутака!