Глас народа

200

ШТА БИВА П0 СВЕТУ. — Дан два па ћемо доносити гласове и о свршении изборама у Угарској. МеЈу тим као донуну о припреми за избор јављамо, да Ее у Новоме Саду, де су се Срби сложиди, бирати Тону Хаџића, секретара Матице Српске, противници некога Хирша. — У Сомбору једна страна хоЕе да бира КирјаковиВа бившег поджунана сремског а друга досадашњег посданика др. Нику МаксимовиЕа. — Др. Светозар МилетиВ, др. Михајло Полит и др. ЈТаза ЕостиН били су у својим изборним срезовима да се захвале бирачима на поверењу. Сви су од својих бирача срдачно дочеЕани ади Лазу ЕостиЕа нађе беда на сувоме путу. Он сврне путујући по своме срезу и у Жабаљ. Ту у крчми саопшти друштву које се око њега десило да Ее, као сутра у недељу, иЕи у Тител и тамо казати шта јч на сабору радио и још однети царев поздрав бирачима, јер је цар рекао у беседи својој, којом је сабор пештански распуетио да то посланици учине. Но ту се десио и један писар солгабировљев и један писар судчев. Обојица су дотле у другој крчми попили 9 боца вина и једну ракије. Ови оду изврну ствар и обеде пред судом ЕостиЕа а судац га дај на испит, те пуна четир сата није се смео маћи из судчије. То је заиста наопако. Ео није још био под криминалом нека оде у Жабаљ, тамо Ее му се на врат натоварити. Тамо има доста ниткова, који од тога живе, што друге људе у зло уваљују. — За изборе у хрвагској каже се.да ће се Б.јула одпочети и сабор да ће се већ 8 аугуста отворити, јер сабор хрватски мора послати на угарски сабор 34 посланика на ће се ови одмах изабрати пре угарског сабора. — За Еарловачки сабор веле и пештански листови, који с министрима на једни се коли возе. да ће се на јесен саетати, да склопи предрачун за три године напред. — Еривошијанима учињена је ова олакшица: у војничкој служби служпће код куће, носиће своје оружје, неће морати заклетву на устав полагати, неће морати носити униФорму и неће бити над њима визитације. — На место Еалаја долази у Београд за аустријског генералног конзула кнез Вреде. — У енгдеском сабору одговорио је једном посданику министар да вдада ннглеска није у стаљу казати како стоји са Грчкомида незнадасе имачега плашити, јер се вели уГрчкој ништа ванредно не догађа. — У Шаанији часједни задобијају чае други, Не добијани једна страна јер у рату де се браћа туку ту и онај губи, који добива. Ераљева влада чини све само да запдаши усташе. Тако забрањује, да нико несме купити земљу или куЕу од онихкоји имају члана породице у војсци Дон-Еардосовој. — Досадашња владина странка на хрвацком сабору препоручује старе посланике. који су уз владу држа.ги за нов сабор. Лист те странке беди Маканца да је издаица, што хоЕе да се учини и Србима право. — Макапец је позвао све онекоји сњиме држе да кажухоЕе ли доЕи у Загреб на састанак па ће после одродити када ће то бити. РАЗЛИЧНОСТИ. •ј- Цар Фердинанд. Добричина Цар Фердинанд умро је у златноме Ирагу 17. о. м. у 4 часа после подне. Беше му 82 године. Нар Фердинанд беше одвећ слаба тедесна састава, те му је отац Франц помишљао и на то да му престол не остави. Мађари су устали ја-

вно против тога да се крњи право Фердииандово, они су се мно« гоме од њега надали. То је учинило дацар Франц јошзаживота свога даде Фердинанда у Пожуну 1830. године крунисати за краља мађарскога 1831. године ожени га са сардинском прин-. цезом Мариом аном. Но ипак се Франц јако бринуо како ће му син поред сдабости своје вдадати, особито када озбиљни опасни дани д^ђу, То је цар и рускоме цару Николи рекао године 1833 у Минхенгрецу у Чешкој де су се цареви еастали, и цар Никода обећао је цару Францу пред Виндишгрецом свечано, да ћеФердинанду у сваком случају у помоћи бити. Године 1848 опоменут је цар Никола на обећање и то је доста припомогло те су Руси дошди Аустрији у помоћ. 0 томе како је цар Фердинанд добричипа био има вишедо-. каза, но ми Еемо навести ово троје. Једаред у лову рани га случаЈно један ловац у руку и он никад неодаде тога човека да му се неби какво зло учинило. Еапетан Рајндл, који је на њега напао и убити га хтео, многу је олакшицу доживио баш од онога коме је он против животаишао. Он је помидовао једном све бунтовнике талијанске и галицијске. Имаоје приватан процес један па је дозвао себи адвоката и рекао му: Акоинајмање сумњате да право имамо, онда допустите да нроцес из губимо, јер знате, Ми можемо лакше преболети. Што год је дакле он радио то је на добро ишло и ако што није тако било то се има приписати његовоме савету: ерцхерцогу Лудвигу, кнезу Метерниху ш гроФу Коловрату, који су управо место њега вдадали. Кад је бура наступила сам је цар Фердинанд увидео да је он слаб да узде у рукама држи. 14 (2.) марта 1848. г. веЕ казао је жепи својој, да хоЕе да остави престод, но од тога гаје задржавао кнез Виндишгрец. 2. Октобра искупи се у Олмуцу породица царева у двору митроподитском. Нико незнаде шта Ее бити. Позвани беху и министри Виндишгрец, Јелачић, гро® Грине и Хибнер. После 8 часова отворише двокрилна врата од побочне собе и унутра уђе цар, царица, ерцхерцуг Карл, његова супруга и с„н му ерцхерцог Франц Јосиф . Цар седе на једну столицу и прочита да он за љубав синовцу своме даје оставку на престол По том се прочита и оставка царевог брата и млади цар приђе ста;-оме, клече пред њим, и замоли га за бдагослов. „Бог ће те чувати, ја сам то радо учинио". то беху речи Фердинандове, чиме показа да му није нимадо тешко растати се са силом и славом. 2. децембра стигао је стари цар у Праг и ту је 27 година проживио чинеЕи добра свакојака, Праг се сав у црцо обукао. Кад се прочудо да је цар умро свака свирка и весеље је престало, тако је у Прагу уважен и поштован стари цар. Чеси у љему оплакују последњег круни саног краља свога. (Припреме за жељезницу кроз Срем). У Карловцима мере државни и енглески ивжинири пут за жељезницу. (Владике сриске), које су биле на сабору у Кардовци, вратиле су се куЕи 14. о. м. (Народни фонд ) предан је од досадашае управе Брановачком, ЖивковиЕу и Јовановићу, пододбору саборском. Готовине беше 170.000 Фор. (Опет забрана Словачких књига). У Лиатавској жупанвји забранио је министар да се употребљује у школи књига: Прва читанка, коју су написали словачки учитељи. (Нестало кнеза.) У ГоспоЈинцпма у срезу жабаљском издавао у недељу натарош заповест, па кад је изреЈјао до жраја примети. Још бизановести бидо, али је од синоћ несталокнеза Но како вам доцнвје јављају нашди су гаипал у једној крчми.

власннк „задруга за српску народну штампарију." — уредник Панта Ноповић. —■— 1Р

Српска народна задружна штампарија у Новои Саду 1875