Глас народа

205

II. Трешњев цвет у појединим деловима. Из тога ће цвета да постане трешња. Али ако се запитамо, од чега баш, од кога дела његовог пост&је трешња, то кад га ма с које стране посмотримо, ништа на њему не ћемо видети, што би налик било на трешњу, осем петељке, на којој 5е се кадгод плод љуљушкати. На врх петељке налази се једно пуце, оно јенунахно и завршује се у пет затворено-зелених листиВа, али из тога пуцета неЕе постати трешња. Тојесамо повој, хаљина цвету, што га новијена чува у младости од хладнога ветра и времена. Али кад огране сунце, онда оно пробуди становнике тога пуцета, из немога, детињег сна, и иет белих листића. што су за то пуце изнутра прирасди, раскину повој. свуку са себе штитеВе их одело, ипојуре на светлост дневну да се у њој развију, и суичаним зрацима изнесу важније делове, који у њима живљаху. Зелено пуце с пет зелених листиЕа, зове се чашица цветна, а пет белих нежних листића, зову се круница. Али, чашица је само спољно оруђе, а круница опет просто украс; листиЕи њезини нису ни од каке стварне вредности, јер су они одређени да увену и опадну, чим дође време онлођењу, које се истина стидљиво крије, али при свем том, ми ћемо сад покушати да га испитамо. Ако погледамо унутра у чашицу, то ћемо свуда,

по крају унаоколо видети велики ред, од 30—40 правих белих кончића, а нањиховим врховима по једно жуто, врло нежно нуценце, а изсредтогакругапружа се појачи стуб који се и сам завршује главницом налик на мала нежна усташца. II то баш, што сад видимо, јесте домаћи живот природе, ту смо завирили у породични живот биљкин. Кончићи са ситним пуцадма, што су у кругу ноређани, јесу носиоци семена цветнога, а онаЈ појачи стуб, што се из среде тога круга пружа, позван је да прими усе оплођујуће семе. Они бели кончићи зову се прашни кончићи, јер она пуценца, што су на њиховим врховима нису ништа друго до судови наиуњени финим прахом па се отуда та пуценца и зову, прашници. II заиста, у овим ирашницима прах је такосићушан, да се једва разазнати може. Он се зове цветни прах, и одререн је да у згодно време оплоди цвет, те да плод произведе. Ти прашни кончићи с прашницима и њиховим цветним прахом зову се: мушки део цвета а стуб онај, што у сред њих стоји зове се женски. Мало доцније, на ћемо видети, како / одређено време попрскају ови прашници, што су дотле затворени били, а из њих излети мали облачак од праха и како тај прах долази на уста стубу која се зову жиг, касо га овај прима и спроводи на место, где ће ПЛОД да се образује. (Наставиће се.)

Б Е Л Е Расада од лубеница и краставаца. Искусило се да сађенице, лозе, од лубеница и краставаца. предоносе плода него оне, које се добијају кад се лозе не пресађује. Тако н. пр. кад се при крају маја посеју лубенице чак нред јесен узреду али сађенице од њих узру за два месеца. Оађенице те већ за 14 дана пусте жиле. Семе од краставаца, приповеда један баштован, још сам у с«чтембру месецу посадио у расадници. коју сам напунио земљом песковитом испод дрва на којој је лишће отруло те чим је пустило жиле, и нарасло 8—9 цоли држао сам у доста ладном месту до расаривања. Око среде Фебруарарасадио сам лозе на топлој леји од ђубрета и већ око среде марта имао сам за јело краставаца. У листу једном немачком препоручује се дасеовакоради. Узме се семе од доброг здравог краставца посеје се зими и кад израсте онда се 9—12 цоли велике сађенице одсеку косо посаде у тоилу леју од ђубрета де за 14 дана добију жиле. Чим то буде пресађују се у топлу леју де за четир недеље буде краставаца. Еорист је отуда та што зими нетреба много расадница јер од једног семена изађе толико лозе, иа се овакаоштоје горе речено исече иу топлу леју сади Тако се више краставаца добије, и ако једни озебу могу се брзо други с одсеченом лозом из расаднице попунити, и може се пепрестано од пролећа до јесени

Ш К Е. зелени краставаца имати. То се даде и са краставцима обичним по пољу радити. Колико се меса потроши у Бечу Паризу и Лондону. Прошле недеље продато је беле марве: УБечу 3467 ком. у Паризу 4500 ком. у Лондону 6283 ком. Телади: у Бечу 3864 ком, у Паризу 2100 ком. у Дондону 1120 ком. Јагањаца (шиљега) у Бечу 2606 ком. у Паризу 35.963 у Лондону 41.420. Свиња: Ј Бечу 2880 ком. у Паризу 5063 ком. у Лондону 85 ком. Дакле у Лондону, који је три пут толики колики је Беч потроши се двапут мање телади него у Бечу, а преко тридесет пута мање јагањаца (шиљега него у Лондону, јер и од оних 2606 једна је хиљада у Париз иродата. Напротив свињска меса поједе Бечлија сто пута толико колико Енглез. Ј Мађарској јошсевише меса једе него у Аустрији. Јагњеће је месо много здравије од сваког другог за то га у Лондону тако и троше Што се у Бечу слабо троши овчије месо и што се слабо наше овце у стране земље продају кривица је то, што ми пазимо већма на вуну него на месо. Енглези купују чак из АустрадиЈе овце за то што ми наше не умемо да угојимо , само кад би се наша шиљег добро гојила најбоље би пролазила.