Глас народа

206

ТРГОВИНА, ДРИВРЕДА И ПРОМЕТ.

Сваке годвне тешимо се друга ће година бити боља, па тако то иде веБ ево неколико година, али ника-ко боље и како изгледа у главноме ова година, још може гора бити него лањска. 21. јула (2. аугуста) п. р. (шће у Пешти годишњи вашар за усеве и рану, де ће се сазнати какоје жетва испала. На тај вашар ваљало би и наши економи да оду па ће се по томе управљати. До тога доба ми бар држимо да је ова година лошија од лањске. Једино кукурузу се надати али ако нотегну врућине учмануће и он, а осим тога, како је до сада било зла времена, туче, поплаве, пролома облаци, да тако што у овоме столећу не беше, лако може бити и горе. Они који се разазнају но нешто у томе како ће време бити предсказали су, да ће ове године бити бура и мокро лето. Прво се збило, може се лако и друго догодити, за то нека се жури свако са кошењем са возидбом и вршењем. Ни свецем нека немирује, јер Бог то не забрањује. Прошле недеље у Пешти је репица 10—20 нов. скупља била него што се продаје доле. Брашно пада. Прво 12 ф . 20 н. беч. ка цента и тако на ниже. Кромпир нов 2 ф . 50— 3 ф. џак од 50 цо 70 Фун. У Карловцима саграђена је нова агенција надунаву управо на спрам двора. До дунава начињена је долма. Сада већ неће Карловци бити на хрравом гласу због агенције. В. Ст. Миклош. И овде има хрђе на житу. Жетва је у средњу руку. Добија се 10—12 мерова но ланцу 1600 кв. Кукуруз потерао како од 1864 године није. Репица се продаје по 4 ф . 70 н. за 75 Фун. Шеница 4 ф . 50, наполица 3 ф. н . Јечам 2 ф . 60 н. Зоб 2 ф. кукуруз 2-40 н. меров. У Сегедину туже се такође на хрћу. Жетва ће и тамо у средњу руку бити. Репице добија се 6—8 мерова по ланцу од 1200 квадрати. Сента с околином тужи се да је јечам врло хрђав, шеница у пола добро изгледа. Репица се продаје по 9 ф . 80 н. 150 Фун. 0 пловидби пароброда на Кулпи између Сиска и Карловца горњег, јавља пештански лист ЈТојд, да ће скорим бити. Дунавско паробродско друштво вољно

је да сагради лађе, које могу у плитком пловити. Требаће само неколико ћуприја оправити за пролаз лађа, а оетали трошак неће велик бити. Водени пут овај биће од велике користи за пределе иоред Саве пошто ће одатле рана и дрва јеФтино чак до Фију, ме а одатле у стране земље доспети и по томе цена свему скочити. У Шајкашкој хрђаво стоји, јечам такође ужиту, доста гловнице, зрно је учмало. И јечам и жито ради се у велико. У Ст. Кањижи стоји тако исто као и у Шајкашкој, тамо се морало местимице жито пре јечма косити. (Недељни извештај Стев. ГеоргијевиЕа. У Будим-Пешти 22. јула 1875 ) Радња у овој недељи беше у тодиео жавља, што је због извештаја о хрђавој жетви из многих крајева. и због непрестаног скакања цене на страним пијадама морала ценашеници на више потерати. Тужба на хрђу још није нрестала и изглед у нову жетву ако и није хрђав, но опет у најбољем сдучају можемо рачунати да Ке жетва у средњу руку испасти Жетва се веЕ почела. Шеница се плаВа у средњу руку, а и биКе јамачно лошија од оне у прошлој години, Шеница за потрошак за септембар и октобар јако пролази и цена јој сквче с тога, што је треба и за стране земље. Искадо се у почетву недеље 4 ф . 70, а дотерало до 4 ф . 87 */2 —90 пв цод. центи. Еукуруз банатски тражи се боље и плаЕа се 3 ф. 10 нов. а за аугуст-себтембар 3"15 ц. ц. Реиица банатска пала Је у цени ове недеље, јер се нетражи толико за счране земље. Зоб стара напушта се, а нова за септ. окт. добро се држи и цена не пада, ма да су изгледи за зоб поЕазади се нешто боље. Данас се пдаЕа 1-88—80 за 50 беч. $ун. Шеница потиска 89 ®ун. 5-40—45 н. 88 фун. 5'32—37 Ј / 2 н. 87 Фун. 5 25—32 н. 86 ф . 5 - 15—30. Банатека 86 фун. 470—75 н. 85 фун 4-60—65, 84 Фун. 4-40—45 по ц. ц. на 3 месаца. Раж 3-10—15 н. 80 б. ф Јечам 2 10—30 н. 72 б, ф, ■» Еукуруз бан. 2-95 ф . до 3'05 ц . Ц. Зоб 1 -80—95 по 50 б. фун. П(»оја 2 55—75 по 82 б. ф. Маст 40—40% ®р. за б. ц. с буретом. Сданина 38 уз —39 ф . сушена, 41—42 ф. Шљиве бос. 9 — 11 ф . српске 8—9 Ј / а ф . по б. ц. Нове босан. за октобар-новембар И 3 / 4 —12 ф . за октооар само 12 Ј / 4 —12 1 /, ф. за новембар само 11%—11'/ 4 ф . нове српске с буретом заоктобар и новембар 10 Ј/ 4 —10У 2 ф . у џаку %— Ј / 2 јеФтинвје.

ДОИИСИ „ГЛАСУ ИАРОДА.

Из Торонтала 20 јуна 1875. У 24 броју овог „листа" изагаао је један чланак из „Војке" у ком се не одобрава постунак местног свећеника, који је забранио црквену славу светог Никоље летњега, Г. Дописник вели : „по лепоме српском обичају, свака црква има своју славу и т. д." Сваки Србин истина мора одобрити. да су наши народни обичаји врдо лепи, — и да су нам исти, као црквене славе, свечарства и т. д. у прастара времена, ако и јесу са трошком скопчани бивали, од не мале користи били. Ади нанротив у данашњем времену, мора сваки свестан Србин признати, — да исти наши лепи, а скупи народни обичаји, сасвим су духу времена не одговарајући. — Познато је

у опште, да ми Срби за дивно чудо, материјадно сдананадан све већма опадамо, имање српско прелази у швапске и чивутске руке, порези како државни, исто тако по цанашњем духу времена и општински се умножавају тако; да је у треЕине нашег народа дуг пре; азишао вредност имања — а нашилепи а скупи народни обичаји, захтевају све онај исти старитрошак, који су наши прадедови поред веЕег имања трошили. Еако се дакле можемо ми у данашњем веку придржавати наши прадедовски обичаја, — покрај оволики невоља, и терета? почем ове терете, који наш народ тако реЕи доведоше до штана, наши стари који те лепе наше обичаје установише, исте не сносише, — почем ешкуција, кад човеку за државни порез у