Глас народа

хућу дође, не узпма у обзир дрквене славе, свечаретва, даИе, и. т. д. веК скупи и дрно изиод нокта, а најпосле нредстоји реална ешкуција. — Може бити да Ке поштовани „цописник из Војке" помислити, да се овим чланком мисли рудшти углед нашег православија, — боже сачуиа.ј ! Наше црквене славе, где се вино точи за новце црква на хасну, не надазимо у христовој науци; — а још маље у „канонима" наше свете дркве. Рађа се даме питаве, од куд да су нам наши лепи народни обичаји, и славе на штету? Познато нам је, да су наше неке црквене, и домаКе славе. у пролетње доба, — кад ни прашине на тавану нема, а камол зрна. Шта дакле предстојинашем „Ссљаку", у оваким околностима пред славу? ништа друго, — ве! продаје ланац земље Шваби ил Чивуту, да се о слави прочасти, и неки поклон да цркви учини. — Оваки и слични народни обичаји, не може никако данашњи дух времена одобрити, а још мање наша црква, — у 5олико више, јер се наша црква не налази у оно прастаро пр- Ј вобитно своје стање, да се од такова поклона богати, почбмту броји црква неколико стотина капитала свога, поред којег се кров и зидови црквени. не могу срушити, — као ни оне многе дрквеуСт. Андрији, што још и данас постоје, — а камо Срба. Најпосле што се тиче поклона, којег тамошњи свеВеник нриликом ношења литије побрао, имао би само толико г. „додиснику" да речем; = камо среКе да је луч просвете, у најаању српску колебиду до данас допро, те бд том нриликом, све што је труло до данас опало. Из околине винковачке. Лепа хвала дописиику из Винковаца у 23. броју „Гласа Народа," само би ваљало да је рекао да је председник уједно и парох, јер наш свет не може да разумо друкче дописа, и ако је то, одда и ми имамо одовуд коју да додамо. Ми смо у овоме Филијалу винковачке парохије полак римокатолици. Еод нас нема свеКења водице, исповеди и причешКа веК 4 године. Знали за то чесна конзистороја ми незнамо но сумњамо, јер би ваљда наредила да друкчије буде, за то дека овим путем дозна на нека се пожури, да се и на њу незајадамо. Ми у опште што се цркве и школе тиче лоше стојимо. Еод нас се брину само за плату а с дужностима како било. Но уплаКивање дос^а тешко иде, јер разрез није правичан, пошто код нас има три Цигана, који више плаКају вего винковачки трговци, који сто јутара земље имају. Ио да се вратимо на нашег пароха, коме име за то не спомињемо јер нас се не тиче човек тога и тога имена него парох. Исти господин не хтеде једном чиновнику доћи да дете крсти но га унути на другог пароха из другог места. Дете беше болесно и не би до чекања те га отац даде у римокатоличкој црк-и крстити. Тако се не чува стадо. На умору госпа једнапозове »а-

роха да је причести, но он не оде одмах велеКи има ее каде, и б лесниц* оде без последње утехе на онај свет. Тако се не спасавн]у душе. Што се тиче истраге ради проневере шумске та иде својим путем. Пвглавица ист ажној комисији ваљан је човек и има искуена помагача. Запело се досада за неких 4000 фр. Еривци су предаии суду и исчекује се пресуда, за коју Ку вамјавити кад буде. У Шиду 24. јуна. Овде беше избор двају пароха. МеЈу онима, који се тражише за ово место беше најбоља модбеницавиловачког пароха АнастасијевиКа, и он би за пароха прве класе са 39 изабран. Парох ПатковиК доби 4 а МарковиК 3 гласа. За пароха а класе би изабран карловачки ђавон Ар анИ ц КИ хакођб са 39 гла^ова. Ово је била црилика де је народ показао, да призна}е оно, што се њему добра а и неопрашта што му се зла чини. Овим је на предлог једнога члана закључено, да се на оне свештенике и необзиремо при избору, који се су тужили чак самоме светломе цару на то што је дато општинама право, да сами собом газдују, и искали, да се све правице народне укину. Еоји против народа раде ти нам не требају ма ннјооље сведоџбе иаали. Стари власници наши упели су се били против АтанаеијевиКа, али им не помаже. Они сунамдогрдили па их неслушамо. Они су подговарали мањину те ова протестира против избора, али всује труд. А. П. У Вуковару 14. Маја 1875. (Закасњено.) Ево скоро веК 2 месеца, како се в овде код нас установило ватрогасно друштво, што ме је управо и побудило, ово неколико редака на Јавност изнети. Еад се је друштво склопило и веКином потребите справеза гасење набавило, тако да се у случају ватре доста снабдевени надазимо, да опасности која нам претила буде, на пут стати можемо, установило је исто друштво за обучавање људи школу за турновање (хрвење, преметање), која је необходно за ватрогасно друштво нужна. Приликом том наш врли родољуб и заповедник ватрогасног друштва г. Стева РогулиК покрене мисао и предложи, да би се у истој школи, пошто учитеља за турновање имамо, могла сва деца из православне и римокатоличке школе у турновању обучавати. Тај предлог буде дримљен, и одма се стави школском одбору православном и римокатоличком до знања, да се школска деца уз ваплату од 1 фр. месечдо за уздржање учитеља. почамши од 1о маја у турновању обучавати могу. (Даље изостављамо за сад, јер сенадамодаје шкодска власт учинила своје, међутим пошто је допис овај закасњен случајем, који се нетиче дописника, не буде ли тако, молимо данам се јави да изађемо са нехатнима на среду. У.)

ШТА МОЖЕ НАМИ ЈЕДАН ШВАБА УЧИНИТИ. (Приповетка са села, а важи и за вароши.)

Ст. је од вајкада српско место. Ваште су све лединама окренуте и не заграрене. То је с тога да би гускеимале излаза а лопови улазапреко баште. Други људи да би се од нападаја. сачували окребу преа онамо од куд непријатељ најлакше доБи може а ми окрећемо леђа. Но тојебило докле јеСт. српскоместо било, а сада је то е.асвич друкчији. Зашто је друкчије то нас се толико не тиче, али зашто Ст. није више српско место? То ћемо дакле да приповедимо. Ст. је било, као што рекосмо чисто српско место. Ковач беше Србин,

колар беше Србин, Еурчија Србин, чизмар Србин, а паор. то се и од себе зна, Србенда. Све занате имадоше у селу Ст. и занатлије Срби беху, само једног заната не беше. Једном је дошло на варошку куЕу писмо на коме је писало: Мајстор берберу у селу Ст. Енез је вратио писмо од куд је догало и написао на њему, да се незна коме Ее се то писмо предати јер у селу Ст. сви су бербери, јер свако себе брије, То је лепо било. Зашто човек код здравих читавих руку да се укипи па да седне да га други вуче