Глас народа

ШТА МОЖЕ НАМИ ЈЕДАН Н1ВАБА УЧИННТИ. (Приповетка са села, а важи и за вароши.) (Наставак.)

Није прошда ни година дана, а бербер се веЕ одомаЕио у Ст. Има брат већ до сто кунтова. Натарош и грк плаЕају му у новцу а остали у рани, вику жита на годину. Осим тога вади он зубе меЕе пијавице и за то добије, де пар пилића, де патку а дегод и гуску. Иосле клао је зими свиње а лети ишао на рис. У Ст. никада дотле нису знали ни шта су крвавице ни џигерљача, а сада, које иоле отменији правио му бербер и швартле. Леба и меса има дакле довољане плудер Шваба. Млађи га у селу зовуплудер Швабо, а старији комшија Швабо, али он никоме не говори ни брат Рац ни комшија Ран, него млађе зове брат Пера, братСтева а старијима тепа, онако исто као што га деца и снаје у куПи зову: чико, мило, лало, брато, на никад имена не казуте ни кад за леђи о коме говори, никад не каже Пера Азуцки него Лала Азуцки или Мила Томашев и. т. д. Сасвим се дакле влада, као да се родио у Ст. као да је прави Рац и псето једно, само да би веБма омилио људма нанрави матер своју које каквом, доказујућу да се волела са једним Србином хусаром оне године када се он родио, панајпосле, што Шваба ни своме рођеном оцу не чини, и што и наша момчадија већ заборавља, љубио је старе људе у руку, де год би ихсрео, каода јенова млада. Још јехуља, као и сваки бербер знао у тамбуру свирати, и уз н>у певати. Певао је обично српске песме, којеје на памет научио, али нијезнао шта значе. Певао је сакато, смешно. Момци му се и девојке смејаше, али то га није бунило, те стога свако је вече пред његовом кућом рогаљ био, ма да му берберница не беше на рогљу (ћошку.) II омладина га је као и остарина здраво волела и већ су му момци толико попустили, да не би марили, кад би му и која Српкиња девојка хтела швалерка бити, што иначе пре би и једно и друго утукли него што би то допустили. Но није Шваби требала Српкиња. За чудо да вера а крви суди. У госпоје попадије има маџарица слушкиња, ево већ више од године дана, а пре се ни једна ни две недеље није могла задржати. Чим је дошла нрванеДчља и слушкиња видила, да нема у вече музике, де се трајлиш игра, она друге недеље не дочека и то тим мање што ни играча а камо ли музиканта Швабе шш Маџара или бар Тота ил Шокца ил најпосле Чивута не беше. Није дакле нк чудо што попадија непрестано се Тужи на то нроклето паорско село рацко, де жена не може госпоја бити, јер Српкиња ни једна неће Да служи а неверија и неугреје места, али није ни чудо што сама Маџарица ил Швабица неће у Ст. да

остане, јер носили су људи мачкуурит, алије нису задржали, ма да је тамо хиљадама мишева било. Од како је дакле бербер у Ст. дошао слушкиња попадијна није хтела из Ст. ићи. Госпоја попадија више пута је сама терала, али ова је пре у плати попуштала него што би одлазити хтела, па како је сада добра и послушна, не зна ти та сада ни једне преке речи, а пређе канда јој је пиљарица бечка мати била а не поштена Маџарица из Т. која је тако учитива да своме мужу Ви каже. Шваба и Маџарица дакле, јерсуједна вера, сложили се. Маџарица је служила и у швапским кућама научила је нешто швапски но знала је боље српски, те је овај језик био јој проводаџија. Еада се навршила година познанству запроои бербер Маџарицу. Иопадија је томе јако противна била,јер она губи слушкињу, но кад јој је Маџарица тврдо обећала, да ће она ире по што оде довести своју млађу сестру и берберин тако исто даоје веру тврду, да ће довести свога брата да му калФа буде, јер не може сам толики посао да савлада, онда је понадија попустила и радовала се срећи слушкињиној. Госпоја попадија остаће и надаље милостива госпоја, јер у Ст. онда само су слушкиње звале госпоје милостивом, а слушкиња постаће госпојом мајсторицом. Дође и свадба. Еум беше кнежев син стари сват натарошев брат. Бербер је дакле и оженио се иуватио добро пријатељство и друштво му је у Ст. порасло, јермеђу тим је дошао му брат и женина сестра, као што је уговорено, и што је највише, читаво село радовало се весељу берберовом. Јединиучитељ „осмогласни певац" беше у селу, који је вртио главом, када је чуо де Фале Швабу бербера, и говорио општини: чувајте се људи, ви узимате змију у недра, али онштина му на уста кнежева одговори опоро: гледај ти твоју школу учо, а не води бригу за село. IIIта ће нама учинити ј е д а н III в а б а! Еад су сватови берберови прошли беше опет једини учитељ у селу, којисе томе није радовао. Попу је збунила попадија са слушкињом а остали слабо су у напредак и иомишљали, они само знадоше оче наш, де стоји „дажд нам днес" (дај нам данас) а незнадоше и за оне свете речи: помнипосљедњаја (сети се на последак.) — Ето тек година, говораше учитељ општини, а већ четир неверије у нашем месту. Ст. већ више није српско место. — Шта није српско осекнуо се на учитељакнез? Тај се гад и не види у нашем месту. Ја данас да дунем па одлети, шупас свима — па крај.