Глас народа

214

држи се којекако, од повнијих усева није се ни један ни из земље номакао. У Новом Черкаску така јежега, да човек од 10 тасова пре нодне до 5 часова после подне неможе улиаом иВи. Из турских покрајина туже се такође на велику сушу. Влада јеодредила дасе поџамијама молеВогу за кишу. Од српске банке у Београду, ко има што тражити нека се пријави до 13 (25.) аугуста. Вересијашима је одређен 18 (20) истог месеца. Меленачки вашар, који је досад био 2 (14 Феб-

руара) држаће се одсада сваке године први дан духова православних. Општини Црепајској донуштено је да држи го« дишњи вашар 25. марта (на благовести) (6 априла) и 29. августа (на секованије) (10 септембра) и сваке суботе пијацу. Забрана и извоз ране. Турсеа влада забранила је, да се из Босне извози рана у друге крајеве и то у срезовима Јанина, Пазар, Митровица и Сеницу. Општини (Маџарска) Црња допуштенаје пијаца сваке недеље.

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА.

Мишколц I. јула. У овоме удаљеном крају Маџарске беше невада по варошима доста Грка и Србаља. Овде у самом овом месту бивало је до 100 душа, а сада на жалост нема такореЕи никога, подмладка немамо и још кад оно неколико старих душа изумре изумрло је и српство у овоме крају и остаВе само спомендасмо негда ту биди. као што је остао уђенђешу иВацу, али шта јадан рекох та ни спомена нам неЕе остати, јер како смо се ми сами оставили и Бог вас је оставио и напустио на нас сваку беду и страхоту, а да је тако ево Ку вам доказати. Ми имапосмо са златом и сребром искиЕену цркву коју озидасмо године 1787. али 27. јуна о. г. у пет часова по нодне навуче се мрак на наше место као да је поноК, а са Карпата дуну одуја, са кишом и ледом, те камен и дрво из земље изваљује; наиЈе и на нашу цркву стровали позлаКено кубе са крстом на 50 Фати преко цркве на једну страну а бакарнога подовину на 30 Фати далеко на другу страну, а друга половина паде на кров и скроз га провали. Крст са златном јабуком сав је разлупан. Штете има до 20 хиљада. ДрвеКе ивоКке што у порти беше то је све из корена почупано и сада нам изгледа црква с портом тако жалосно као да је Рашид-паша на њу из хиљаду топова падио. Можемо оправити цркву али коме ћемо је оправљати, кад не буде Србина, да је чува неВе ни ше бити. још један одуј, када нас не буде, и спомен од камена постаје само камеи. За то браЕо, де вас још има на окупу, неразидазите се, помажите један другом, пазите на себе и на народ свој, чувајте име српско у вама живим; јер га мртве зграде не сачуваше. (Горе поменутог дана беснида је бура и у Пешти поново, после у Трнави, у Серегељешу. де је све крстине разнела, те сиротињи и оно мало отела, Ту је 150 оваца са чобаном у једном салашу потучено; даље у Нађкерешу де је ветар човека у вис дигао, и у воКу рани и марви силну штету починио. после је у Кашови и ту је једно дете и једаа жена погинула У.) Земун 28 јуна. Ми, који пво састависмо прости смо људи а писо нам је наш ђак из треЕег разреда, нека је на дику учитељу, као што се заиста са школама нашим поФадити можемо, ади се богме на господу нашу горко потужати морамо. Када је царство овде глададо небијаше тога чуда Градоначеоник наш доби златан крстиЕ на прси, а ми гвозден крет од сто ока на ле|ја. Продадоше нам пустаре и повисишо плате господи, које више има него кад милиција беше и која нас простегоре погледа него она стара. Једном одведоше место 34 њих 70 у Варадин, ради регрутације. Лекари дадоше оставку на звање и одоше у пензију, но узеше их оиет привремено и то привремено траје чотир године, па како су се сада погоеподили,

преЈе је један пазио и на болницу и на марву, ади сада је то срамота за њих, те узеше још једног. Овај иде по пијаци и глоби сељаке, који долазе на нашу пијацу. „Тво.ја коњ подезни, вели он сељаку, на то подај њој па че оздравиш, то платиш тва воринт, нечеш купиш тужиш," и људи били им коњи здрави или болесни да се еачувају суда пдате ади, више недолазе на нашу пијацу. Но нека пази подиција на то, али како она невиди да се по сокаку ране патке гуске, свињи, те неможеш од гада проЕи и зашто трпе но сокаци чобанске вашке. Черевић 3. јула. Добро сте рекди кад сте писади о оном чдану саборског закључка у ком се говори о штоди, да Кету бити за парохијане само кисело и горко грожђе. Помислитена оне сиротане, који су свот иметак испродавади а још се на њима пише, те Ее се по томе и мерити. Одкуд Ее тај човекза свога самртника први разред да пдати. А ако ко и пдаЕа пореза доста, то јошнестоји да онидоходка има доста. Та сваки час нас омане година, а порез све веЕи расте и сад још по томе порезу и штола нека расте. Наопако. Данас је 10 ф . капи* тал. давас мидионари некадашњи убијају се,на то се сабор требао обазрети, баш зато, што му је наредба привремена, али на сабору нема сиротиње и тамо је скоро пола свештенства, а овога сабора беше потпуна пола а друга нодовина понајвише адвокати, те сит гдадном неверује. У Србији, ако се неварам редовна је пдата за погреб 2 ®ор. а сиротиња много мање пла> Еа. Зашто сабор неприми преддог пароха ВелендериКа да вен< чаница буде 4 ф . него јереја ЈоваповиКа да буде 6. Та ионоје попа, па што је једном доста треба да је и другом. Ето досад одоше толики у Назарене, а ако се тако потера то Ее се народ нашег лепог али прескупог, православија куртадисавати. Оволико ради народа, па ма н парницу и анатему на врат добио, Ј. СтеФановиЂ Брата. Нови Бечеј. јуда. Пре четир месеца срочидо се овде да се заведе недељна школа, у којој би одраслима нредавали наши учитељи о новим мерама. Мађари то и урадише и данас веЕ нема Маџара овде, који по доста незна о новим мерама а до нове године знаЕе све што му треба, а ми Срби, ми смо само на речи људи ана делу ми смо којешта. Но како Ее нам учитељ да мари учити одрасле кад не учи ни ону децу, која сваки дан код њега у школу иду. Има деце, која 3 4 годинеушколу иду, па једва знају своје име записати, али учитељ је „наше дете", вели се овде. Рацки посдови, а зар она деца што код њега у шкоду иду нису наша деца. Господину директору школском довикујемо с тога господине, ради, да свакидашња школа буде хао што треба и оснввај недељну шкоду за обуку у новим мерама док је за времена, иначе укдањај се сместазакојв ниси момак!