Глас народа

213

готово да се распрему, и сам тутак, који је увек сталан и непомичан, почиње да ради. Оавија се на ниже да буде што ближе прашницима, и чека док не попрскају што се обично одма догађа, па чим како прашно зрнце доспе на жиг, с места се тучак усправља у вис и поносно се диже изнад својих кржљавих оплођача Па и то, што сам сад казао, ни је тако чудновато каких чудеса има. Јер најпосле и у овоме слу-

чају оплођен-е није баш тако тешка ствар ночлзм су и мушки и женски део цвета заједно. Али има цветова, у којих су само прашни кончићи, без туука. Од тих цветова, чисто мушких, не развија се шгод, већ они носе само оплођујући прах. После тога, има цветова исте биљке, који не носе нрашне кончиће, веЕ само тучак, и само од ових чисто женских пветова развија се плод, ако до њега доре оплођујући прашак, мушкога цвета.

Б Е Л Е О пелцовању марве од куге. У Русији, да би се марва од куге сачувала пелцуједу је и то обично пре куге а и о самој кузи, и осведочило се да ово помаже. Гоцине 1866 што је пелцовано то није угинуло. а године 1872 од 478 пелцованих комади угинуло је само 22. Меру тима најмање волова од 137 само један а највише телади од 98 ком. 12. Одсвију од 2629 пелцованих од године 1857 до 1872 цогинуло је до 6 пропената, а у Константиново-градском округу у три општине које су имале 2559 комада марве, и ова није пелцована погинуло је 1245, а оболело 1979 дакле више од полак од оних што су се поболели ^и још 128 комада боловало је када је овај извештај писан, те но томе 50 процената је погинуло, скоро дакле 10 пута толико, колико од оних који су пелцовани. Не би ли се дакде и у нашој домовини то покушати могло. Та овде Русију држе, за дивљачку земљу, па зар да смо заостали иза дивљака. Како се да лако наоштрити коса, и косир. Колико се продангуби при покивању и одкивању косе то је свакомепознатокоје гледао кад се рана коси, а то се даде за неколико минута учинити. У Француској се већ одавна овако оштри: Мете се коса или косирда стојипо сахатау водиукоју се успе по града

Ш Е Е. сумпор ке киселине (ШвеФелсајре) па је доста по томе превући неколико пута гладилицу и коса ће свуда једнако оштра бити. Може се и дуже држати, то нешкоди, само се мора добро обрисати. Поменута вода није скупа, не квари гвожђе и место да се толико пута коса окива боље ће бити неки час дуже одмора што се на окивање потроши, а и кад се хити недангуби се толико. Вршка за муве. Изуме ли су од стакла вршку, којом се ватају муве. У Иешти кошта 30 н. а у Новоме Саду 80 н. У вршку успе се шпирита. Муве уђу кроз одушку унутра а после неуму да изађу, као оно чикови из вршке, но се од шпирита подаве. Ово је много згоднија справа него са артиЈОм од мува. Мала је, т се да наместити свуда, а иосле муве, што у њу уђу, не лете по соби и не разносе отров,као што је било са отровном артијом, те се дешавало да су марвинчету на рану пали и ову му позледили. Но ипак због спирита ваља је од деце чувати а и због тог што је одстакла, те ће деца, гледећи како семуве унутри врпоље узети је за сиграчку и разбити је, те се осакатити. Де има мале деце не мора се сипати у вршку снирит него вода па су бар од спи' рита сачувани.

ТРГОВИНА, ПРИВРЕДА И ПРОМЕТ.

И опет понављамо пређашњу опомену, да људи не оклевају са возидбом и вршидбом, јер у толиким местима наше домовине, кад је тако реБилебацдо уста донешен однео га је олу». Хиљадама крстина разнешено је од последњих бура и ни трага ни гласа. Што се дању покоси и садене, то нека се увезе. Ваљало би и од ватре осигурати рану и то нека чине бар они, који је више имају, јер буре са громови нале ове године тако као што давно нису, којиимају мало ране ти нека ома вршу, јер и онако ће им и оно мало живина развући. На гувну никад не бива више него мање. Жетва је већ у велико ту. Сиротиња је већ и оврла оно мало што има и већ можда и продала. ГоДина је у житу у ражи у јечмуи зоби средња. Дошија него лањска, ако не у другом а оно у зрну, које није тако здраво, једро као што лане беше. Еу-

куруз свуда добро стоји и ако му погодно време буде накнадиће у многом што је остала рана оманула. У Вачкој је виноград понео, што давно није У Срему белога грожђа добро има на младом чокоћу, а на старом слабо, црно грожђе добро стоји и на младом и на старом чокоту, те ако не буде зла времена берба Ве добра бити. У Немачкој и у неким деловима Француске приличан је изглед за добру жетву. II Италија седобру нада, али Русија нема се у што уздати. Ваш у нај бољим крајевима рана најлошије стоји с тога ће врло мало бити за извоз. Цене усљед тога скачу и на страним пијацама и на пештанској у 20—25 н. од прошле недеље. У јужној Русији, у Бесарабији за четир недеље дана не беше ни каии кише. Зимња шенина и јарица сасвим је пропала. Кукуруз, који је рано посејан,