Глас народа

220

народу баше и шире о трошку његовог напретЕа, па јонх и презиру свој рођени народ, који им је са чистим и светим осећањем помогао, да до свог ужитка дођу, па ни да помисле бар на то. да су дужни, да позајмљени дуг врате народу, т. ј. потомству и то с' каматом, да их овај не би иао зле дужнике осудио; зар Еемо и даље гледати, како мложина чланова народа још и данас подрашВује, без нужне наставе, као да су пасторци, а не прави синови варода, или као да су сирочад без оца и мајке, док им њихови тобоже тутори, њихово рођено добро ил' као најамници пазе, ил' га као небриге напуштају да опада и пропада; зар можемо то све гледати, а да као прави пријатељи свога подмладка у име његовога непобитнога природнога права са слављешш иесником и у „дечијем свету" омиљеним Чика Јовом не повичемо: „Дижите школе, „Деда вас моле! „Јер има л' гора срама и стида „Нег своме чеду не дати вида! „Јер ево светлост свету се спрема, „А ваш д» пород очију нема! „Дижите школе. „Деца вас моде; „Посејте њиву будуЕи дана, „Радите на њоЈ са свију страна. „Не жал'те труда — сеЛајте с' плода, ,,Ил' нвсте синци српскога рода!

„Рани нам треба брзога лека, „Отворте извор сретнија века! „Дижите школе. „Деца вас моле! „Јер брза река коред нас тече „А ми на брегу нашв неереКе ј „Ео има свести отуд се клони, „Окати виде, брег нам се рона, „Градимо брода, нема се часа, „Сутра смо жртва бурни талаеа; „Дижите шволе, „Деца вае моле! „Ил лека, зине то наше гробље, „А народ наш 1е остати робље, „Слепо Ее поЕи у тај свет бели „И молит' мрве да му удели. „А кад се нашег немара сети, „Само Ее знати неоце клети. „Днжите школе, „Деца вас моле! „Скини ми, бабо, с' чела облаке, „Не дај ме бабо у просијаке! „Не штеди, бабо, рад добра мога, „Смилуј се , бабо , тако ти бога! „Јер биЕе дана, ал неЕе среЕе, „И биВе људи, ал Срба неВе. „Помози, бабо, помоЕ'Еу и ја „Да српско име јоште просија »Дижимо школе, „Деца нас моле!" Из докег Баната на Видов-дан 1875. Један Банаћанин.

НАЧИН ПРОРАЧУНАВАЊА ЗА НОВЕ МЕТРИСЕЕ МЕРЕ. по Ј. Вагнеру.

Прерачуњавање стари мера у нове, такојеважна ствар за сваког купца и продавца, да је дужност сваког да се још за време с истимаупозна, каконеби доцније морао глобе плаћати. Истина, ми имамо у српском језику штампани књига са израчунаним и угледним таблицама. дасваки без икакве тешкоће све потребно сазнати може; али како те књижице са таблицама свагда нри себи имати неможемо, то је нужно да што више у тој теми пишемо, док сенеби сваки појединитакоизвежбао,даби могао једне мере у друге са ценама заједно преобраћати. По обећању нашем доносимо пошт. читаоцимаједан врло сватљив напутак за прорачунавање, у неколико за јавну и кућевну употребу сходни правила, која се дају без многог пискарања са поузданошћу извести. Код сваког правила стављамо по неколико примера, да би се сваки поједини читалацмогао извежбати, тим лакше; што се само са јединицама служити ваља. Вредно је још споменути, да ниже стављени„начин за прерачунавање" цена, даје се употребити и за прерачунавање нови мера у старе, само треба у место цене старих означени број нових узети.

Хоћемо на пр. известан број метра у риФове да претворимо, поступајмо исто тако као штопрвоправило показује, само нам ваља узети; код означеног броја метра по 2 пут једну седмину од истог, пада нам питајући број изађе. На једнак начин да је се свако правило са мерама у дужину и тежину преобратити. Начин прорачунавања мере у дужину. I. Еолко кошта 1 метр по означеној цени ри$а?. Правило: Еод цене рма кад се 2 пут по једна седмина дода. онда излази цена метра. Пример 1. Еолко кошта 1 метр, кад је ри$у 17 н. цена? Одговор : Цена ри$а = 17 н. = 272 пут ј / 7 од цене ри$а __ то ^ошта 1 метр 21% близу 22 н. Пример 2. Колко кошта 1 метр, кад 1 ри$ 2 ф. 49 н. кошта? Одговор: Цена ри$а = 2 ф , 49 — 35 4/ 2 нут % од цене риФа __ ^ то кошта 1 метр 3 ф. 20% н. II. Еолко кошта 1 метр по означеној цениједног Фата?