Глас народа

Додатак броју 30. „Гласа Народа"

С Е 0 С К И

ДВЕ НЕДЕЈБЕ ПРЕД 13Б0Р ЕЕЛЕЖНИКА. Госнодин капетану миру Ланужа гледао је даие, ка-ко бе добити за свога чивута тога коловођу лупешког. Онједакле одлазио сваки дан у „дољни бирцуз" и частио га дотле, док му није руку дао. П попа је долазио у„дољни бирцус", шапутао је са злим духом у тој кући и овај му је обеЕао: не води, куме, бригу! Они су неки кумови,ал за то му је опет једном приликом јавно рекао: попо, језик за зубе! II арендатор је знао шта вреди у злу делу дегредирани Фелбап; алион њега држи за свога брата ма да зна, да сотона нема брата, и не миели, да овај може против њега радити.

0 ИЗЕОРУ БЕЛЕЖНИКА. Са раном зором крктало је већ 5. окт. у „дољњем бирцузу". Као рибе кад остану на суву, тако је све то сабило се једно у друго и зинуло напиЕе, мислиш, издануће ако му не дође олба што пре до руке. Бирташ већ није имао ни места доста, де ће му честити гости стајати, а камоли из чега ће пити. Но дугоје од 4. до 8 сахата, доће ред на сваког и по десет пута, а кад уватиш не пуштај док дна невидиш. Ту је већ и г. капетан Лануша. Онкомандира веселим гласом: ракије, вина, пива! Така му команда већма доликује, него она у војсци. Ове солдате неће јунак оставити као оно у буни. Ту је и лупешки во2>а. Он нешто шмрка, нешто жмира и прћи дебела уста а руком извлачи брк часједан, час други горе. Нешто му немириши добро. А ми знамо и шта је. Г. капетан Лануша обећао му је нешто да ће још јуче добити, а избор је ве5 ту, а он се чини и невешт. — Жив .10 г. натарош Мор, наздравља капетан у миру Лануша. — Живио! ори се из свију пијаних глава, а кад се већ и последњи звук стишаваше, примети један што клања тамо у буџаку :кад мора бити, нашто с м о м и? С друге стране закрљештио исписани каплар неки па пита: је ли он Арапин, јер немачки Мор значи арап, а каплар је свршио цвајте клас Дакле може бити и Арап натарош, само нек се лоче> И поред арендаторовог (Тирцуза кад ирођеш чинити се да идеш у риту крај баре какве, тако то крешти и пишти живина унутри: Живио! живио! живио! И тек кад и кад чујеш дебелог арендатора, као букавца из воде, што га зову на мести водени бик, а не можешга из гомиле да видиш, као што јеретко ко видио букавца.

[ А Т А Р 0 Ш гавак.1 Попа је изабрао благују част, златну средину. Његове присталице скупљају се у велики бирцуз. И ту се виче јако, али се слабо није. Нешто помаже благослов а нешто и клетва попина. Поглавари су се већином искупили пред варошку кућу. Неколико њих Фале. Двоица су у арендаторовом, један у великом а један у дољнем бирцузу. То је онај ешкут, који је с тутором пио и код арендатора и код попе, а сад хоће да гласа за Ланушиног нотароша, јер му се учинило, да су тунајгушћи делови. Осим поглавара има још поприлична гомила бирача, трезних, трезнацких. Поглавари их уче, да незабораве име ономе, кога хоће да бирају, јер ће ту бити гомила имена па богме и једнаких. И учитељ је дошао и помаже поглаварима; он воле све што је честито и наметно, алипак осврће се час но час, да га попа преко нута невиди, не што би га се бојао, него боље је без сваре, ако може бити. Приближи се и осми час. Солгабиров долети на лагани вранци, што је по њега општина послала, и сиђе у великом бирцузу, јер ту од вајкада велика господа сврћу, Попа заборави, да је то стари обичај и обрадова се, те одмах уђе у екстра - собу, де солгабирова уведоше. Солгабиров се с њиме лепо поздрави, најпријатељскије поразговори, и обећа пони за јамачно: та ми смо своји! Солгабиров је био попино дете. За ноиом уре арендатор. — Само јесте ли ви своје уредили а за мене не водите бригу — беше одговор солгабировљев, и арендатор оде утешен куЕи. Био је и кнез код солгабирова, али само из етикеције, пристојности званичне, и да чује кад Не се избор отпочети. Он се уздао у то да многи ждера није бирач, и да ће многе пијане морати солга нрогласити, да нису при себи и одбити их од гласања, и радовао се, што солга рече, даће теккроз један сахат почети избор, јер дотле ће крмад Ланушина још клопавија бити. Еј до шта смо дотерали, да ваљаност и поштење од слепог случаја победу очекује и да племенита намера мора да носи притворно руво! . . — Кнеже, ви ћете са натарошом посла имати, ви сте, да истину кажем то што — муж и жена. Од ваше слоге зависиће све; за то, верујте, да за кога ви будете да ћу све и сва учинити, да он испадне. То је рекао при растанку солгабиров кнезуи искао је, да му овај каже за кога је он. Но кнез се вешто извуче одговорив му, да је њему сваки онај добар, кога већина изабере, и да он неВе