Глас народа

254

Да баш, кад сам споменуо и за чнтаоницу, дал има још знака живота, једн су јој ве! престала бида кудати? ЈГепи смо ти ми, кад нисмо кадри једну читаониду обдржати, а ш<а би збиља с књигама што је читаоница од 300- 400 комада бројада, дал су још све на броју? — сумњам! Сирома ДобриН, није знао да је мољцима књиге покдонио да се из њих уче. Неби згорег бидо кад би се остатак књига шкодској књижници т зре — покдонно, те које с брда, које с дола, ваљда би се могла једна књижница основати од којеби и ми и деда наша користи идати могли. Жао би ми било кад би искусити морао, да сам узалудно прохарчио време, док сам си труда дао, да у дисту овом о бољитку нашем пишем, а на против радовао би се кад би имао среВу уверити се, да нисам у ветар писао. Мило би ми бидо, кад би заједнички, све што је добро, пригрлили, и радити одпочеди. Заборавимо на све, што смо досад један другом непријатности нанели и будимо браВа, јер Ее мо дочекати, да нас за кратко време овде више неће бити, та зар неиамо очију да видимо, да би нас иноверац чивутни у кади воде попио. Еад је још њихова крајцара у наше руке доспеда, а они с нашом крајцаром саме нас обарају и у срем у надницу шиљу, та ето жива примера ко су у Еаданци били Данилови и СавиЕи а гле данас шта чивутарија одњих изради. којима земљу продаше, [па још учиниЕе, да Ее ови њима дуговати, у место да за своју рођеиу земљу готове новце добију. Ето нашто су школе, и Јруги просветни заводи, да ти очи отвори, да се не сјурваш у пропаст. Ево.ималисмо лане и певачку задругу, која нас није новаца коштала, па и њој се главе дошло, треба да нас је саме од себе стид. Нетреба боље сведочбе умног банкротства, него све што је добро утаманити. Ми би сви могли бити људи кад би хтели, а знамо добро од зла разликовати, па зашто једном да се неопаметимо. Напосао дакде, време је скупо, радимо док још није додне, јер бадава је посде кише јапунџе. Да се упитамо збиља, штаје од апелације црквено опЕипске, против епарх. административно-одборског закључка на митро-

политску апедаторију гледе стана најстаријег пароха, која је још зимус послата, зар та господа несеЕају се нас док нас не устребају? мислил апелаторија са решењем и другу зиму д 0 . чекати? тоје баш тако исто, као што се у маџарској „генералнипасоши" издају. Докле Ее мо се ми са свештеници гдожити? зар је мадо нашим свештеницима поповима сесија земља и700 Фор. и толико буџачки прихода, још да 200 Фор. за стан најстаријем годишње издајемо, та немамо ди ми других раскрајака? како Је и могао ег ,рх. админ. одбор такав закључак донети, за 200 Фор. можеп. код нас цео сокак куЕа под аренду узети, ал шта знамо кад нису по решкрипту зидане. Ни у вароши где су скупи квартири, не добива ни прота више, ад наш свештеник хоЕе или 200 ®ор, ил од школе да му направимо стан, ма да има своју куЕу, а децу школску валда да истерамо на ледине, шта више. вели да не прима стан, који није по решкрипту и који није са сунца и преко пута од ц У кве, то је много, с' отим га неможемо служити. Напосдетку неби жадиди ни за тих 200 Фор. кад би знади коме пдаЕамо, али с пуним правом можемо реЕи, да смо у свештеницима доше среЕе, јер се знањем иди науком ни од обичног простака човека узвисити не могу, а то је сасвим што природно, да опај, који ништа нечита и не учи, неможе ништа ни знати. Наши свештеници ниеу кадри по које новине у својој куЕи држати и по коју научну књигу набављати, а имају више плате, но ма који званичник, нијели то срамота? минисмо никад у цркви од њих проповеди чули, ма да сваке треЕе недеље дође чреда на нојединог, да у цркви служи, а то Ее реЕи, да ништа и незнају, осим „паки и паки" и другу службу из књиге. Могу реЕи, да смо но кадкад, и то само уједног пароха чули проповед, па пма Ее народ и да иде уцркву, нити има проповеди, питиЈјаци лепо певају, шта да нас дакле у дркву привдачи? То нека служи и за одговор нашем милом госту младом свеЕенику г. Боррошком из Силбаша. који нам је о Ивању поучну беседу уцркви држао, можда би народ у веЕем броју у цркву долазио, кад би нас ов чешВе посеЕавао и говор држао.

В8Д ДМ М8. С Е О С К И Н А Т А Р О Ш (Наставак.)

Према наредби § 81. изабере солгабиров одбор петорице, који Ее гласове записивати. У тај одбор уђе лупешки вора и један му друг, један од попиних, кнез и касир и један арендаторов, да је свима право. Вирачи, што хтедоше онога кога солгабиров нехтеде кандидирати, не упустише се у гласаље но гледаше миром шта се ради. Лупешки нотарош доби неколико гласова више од попиног и арендаторовог, и солгабиров прогласи да је овај изабран. Лупежи сташе ликовати. Сад Не да се продужи пијанка, а да су пропали ни капи недобише. Остали побегоше са бојишта. Кнез пришапну попи да избор није законит и овај са тутором и учитељем уложи протест против избора, на видеЕи, да ни један нема гласова више, него што половина свију износи и да се онда по § 82, мора наново гласати на ону двоицу, који имају највише гласова, но солгабиров, рече, да то није тако, каза новом натарошу да мете руку на прси и да говори за њим.

„Ја заклињем се, да Еу дужности, које су скончане са мојим звањем, најсавеснијом тачношЕу испуњавати. Тако ми бог помогао!" Натарош је то изговорио и тим је постао заклети непријатељ — оЕу реЕи натарош селу НОВ ИЗБОР ВЕЛЕЖВИЕА. Попа је поред учитеља и тутора приволео све своје присталице, да протестирају против избора, он је одмах отишао у прву варошицу и телеграфисао жупанији, а уједно је предао писмо на пошти, јер га у своме селу није смео предати, пошто би га забацили, а нису одговорни за приватна писма. Жупанија заиште одмах изборни записник. Пона је имао сина писара коджупаније, атоје достапре« поруке, да се ствар пожури. Солгабиров је одмах по свршеном избору бележника навијао, како би се могло у записник увести онако како је добро за изабраног натароша, но контролари противничких кандидата осетише и још боље утврдише онако како је било.