Глас народа

БРОЈ. 32.

У НОВОМЕ САДУ 9. АВГУСТА 1875.

ГОДИБА V.

сваке седмиде на читавом табаку. Претплата. огласи и до писи шаљу се уреднишву „Гл. Народа у Н. Сад.

Цеиа је. листу ; на годипу . ... 4 4>ор на зао године ... 2 „ на три меееиа . 1 „ за Србију годишње 5 „

ЛСТ ЗА НАРОДН ОТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАВАВУ.

и ОГЛАОЕ 1ТЈГАТ.А СЕ 5 ИОВ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ИУТ, ЦЕНК СУ ЗНАТВО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШИЕ ИДИ У ШТО ВЕНЕМ ОБИМУ ИУЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ПОМОП ХЕРЦЕГОВАЧЕЖМ МУЧЕНИЦИМА.

„Са више страна питају нас, да ли гдегод у напшм крајевима ностоји одбор за Еуплење прилогана херцегованку нејач, куда ли да се шаљу приватни прилози? У Угарској је забрањено образовање одбора за скупљање прилога; но нити је забрањено, нити се може забранити, да поједини прилоге шиљу,и.ти нравце сами, или нреко кога, у коме имају поверења. II уредништва србски листова могу у том посредовати У тројној краљевини допуштено је таке одборе склапати; али осим онога у Загребу, не видимо нигде другога, ни у Осеку, ни у Вуковару, ни Руми. У Земуну се ово дана склонио одбор за то, коме је сам градоначелник г. Светозар ЈовановиЕ на челу а касир г. Игњат В. Васиљевић. Томе би се дакле прилози из Бачке и Баната с поуздањем упутити могли. У завоју не мора се казати, на што се новци шиљу То ће се и по себи знати. Да се нредупреде злоупотребе, могло би се преко „Заставе" или другог којег српског листа после извесног времена укратко ја-

вити: да Је из тог и тог места послано толико итолико; а кад буде време, јавиИе се, колико је ко послао, да нриложници могу контролу имати. Иека се нико не боји. да ће га од тог заболети глава — та ми одговарамо у првоч реду. Истина ни у нашим крајевима сад није изобиља — али је беда и невоља наше једнокрвне херцеговачке браће и сестара несравњена и неописана а ствар због које нате, нраведнаје и света. „Помозите", довикују нам они са свију страна. Одзовимо се ваиијућем гласу старица, матери, кћери српски." Ово упуђење прештампавамо из „Заставе" стога, што су и нас многи и многи питали куда да прилоге за Херцеговце шаљу, те ово нека им свима од наше стране одговор буде. Овоме имамо још додати да би најбоље било да се новац телеграФСки шаље г. Ј. НакиЕеновићу у Са^еЈ-Хаоуј у Далмацији. Не мора се казатинашто, то се већ зна. Исти јег. благајник за скунљане прилога у поменутомместу. (Ур. Гл Народа.)

НАУЧИМО С Е НАМЕТИ.

То је веП опште иознато. да се толеранција 1 ) ни у једноме народу није тако одомаћила ко у српскоме, и погледајмо натраг у чине наших отаца и дедова, а погледајмо и на наше до сада, па ћемо се убедити да су и они и ми наспрам несрба, из чистога човечанства раскошно толерантни били. Еад су наши прадедови после млогих бојева сопственом крвљу заливана поља дољне угарске населили, онда није било на тима становника друге народности, и ови су или случајем или нуждом овамо забасали и уточичта тражили, и но већој чести као слуге настанили се. Толераитни Срби не гледаху их баш за слуге, но више за породичке чланове, за плаћу давали су им земаља. коњћ и рогате марве, тако да су кроз неколико година и они газде ностали. Ако се у које срнско место поставио и несрбин бележник, није могло село трпити сиромашкога домина већ му је оцекло од јараша сто и више ланаца зем-

Ј ) Реч латинска значи и трпљивост.

ље, а ови су добро нроучавали ту ерпску толеранцију, шњоме су шпекулирали и богатили се. Овом великодушном толеранцијом градилису себи Несрби канитале поверљивости, и ова је на тај ступањ дошла, да су се они женитбама у српске имовине .увлачили. Вило је и случајева да се и по декоји Србин увуко у несрпску имовину, но то је он редовно са народношћу, дакле врло скупе платијо. При изборима чиновника Срби су свакад правични били, јер де су они били у веИини нису искључили ни друге сународнике, обична реч им бијаше „та поштен је човек," по себи се разуме, да су ови научили и српски појати, само да цељ постигну. Ал кошто је српска толерација до сада издашна била, тако је ова још у млого већој мери неблагодарна, јер она свуда долази Србима хака. Кад су се оне слуге на српским земљама оснажиле, нијеим српско пријатељство годило, на њих је