Глас народа

264

зими и не може другчији бити него ладан. Но дође пролебе па и 5УРђ ев Д ан - Попустиће и време и он, помислила је попина ћерка, која се уздаше у своју гиздавост и вештину девојачку. И сеше удаваче ешкутова, туторова н т. д. ви-

деле су господина натарогна, цикотале, су за н.им: јер је матор чика. Код простих девојака момак од 25 година веђ је матор, јер оне и ако су етарије од 25навек замлађе полаве. (Наставиће се.)

м ж ш

Ш Т А Б II В А П 0 С В Б Т У. „ВеВ ее Српека застава свуда вије јавно" У Хердеговини у Восни на међи аустријекој у Босни наме^и србијанској букти усханак за крст часни и сдободу златну. Бојак се очајан бије или пасти или победити. Са свију страна притичу Срби у помоЕ, новац се купи и најмааа меета прилажу, да се дивити мораш. Усташи су околели град Требжње у ком има 8000 војске и 4000 становника. Турци сваки дан покушавају, да се пробију кроз усташе, но овк се јуначки држе. Турцима понеетаје ране и за кратко време мораЕе се предати. У Едек довезло се 800 турске војске, али несму на суво од усташа, који су поеели све кданце, него чекају помоћ из Жостара и Требиња, Сдепац тражи у слепца очију. Око Невесиаа беше битка де су 200 усташа потукли 800 турака, отели имтопове муницију и рану. Вођа усташки ЉубибратиН има веЕ нреко 20 ' 00 војске. Хердеговина је сва устада и ЉубибратиЕ. је са херцеговачке границе у Босну упао. Витешки Бокези прискочили браЕи у помоЕ. Тек пио су на бојиште стигди ома су за јатагане и сузбили Турке у Требиње, који су на невери хтела да усташе надбију. Црногорци сви су> на оружју. Многе чете њихове бију се на херцеговачмш бојиштима Еод Стоца потукли су Турке тако ужасно да од једне компаније од капетана до последњег солдата нико остао није. У Србији све је за рат. Тамо се купе чете добровољаца. Први богаташи о своме трошку дижу војску. Повине српске позивају да се иде на рат с Турцима и нико их недира. и подиција помаже да је све гракнуло за рат. Из старе Србије дошле су депутације да виде хоЕели Србија устати па да се и они дижу. Орбија диже сву своју војску на оружје. Еиезу Мидану поаретио је везир из Цариграда што допушта да се у Београду купе добровод>ци, кнез му је одговорио, да он ако му штоније право пише његовим министрима а не њему јер он није њему раван. На усташко поте етижу веЕ многп добровољцн из Аустрије ижа их Бачвана БанаЕана и Сремаца Војвођани питају само кад Ее Србија па да листом тамо пођу. Та ми смо дужаи то Србвји учинити и она је нама помогда, веле ВојвоЈани а понајвише стари Граничари. — Са херцеговачког бојишта јавља ее, да суусташи градиЕ Горанско код Пиве на јуриш узели и варош Метокију освојили. — Неџиб паша, који је у своје време у Француској и Енгдеској важне мисије обављао, добио је главно з ановедништво над царском војском у Херцеговини. Против усташа изаедзна турска војска рачуна се на 20.000. — Зубци еу устали под ЉубибратиЕем усљед грожње од Црногораца, да Ее им све попанити, ако се не лате оружја— Усташи се у Босни новукди у горе под гласовитим вором Пецијом који је био во!ја костајничког устанка 1858 и у самом Стамболу затворен но је отуда среЕно умакао Цен-

ж ж*

трум је у Баљу планини код Еостајнице. Народ се повукао у горе све до Приједора у дуљини преко 20 миља. — Тадијански обрштар ђузепе ди Пуотее, који се борио за сдободу талијанску приспео је еа више другова својих Херцеговцима у помоЕ. — У Србији су обављени изборк за народну оЕупштину испади су онако како је народ хтео а не како би министрима повољјј бидо. С тога су министри дали оставку и да се ново мин.четар ство склоии позвани су РистиЕ и Јеврем ГрујиЕ. — На преображење у 2 сата по подне кренуо се изБеограда војвода, поп Жарко Пивски са 150 својевољаца. у Херцего ину. Он полази сувим преко Мокре Горе на Јавор, а кренуЕе још 500 момака нз Ужица, где су друге две војводе херцеговачке устројиле дегије. Војвода поп Жарко војевао је под ВукаловиЕем и од то доба живео је као емигрант у Ужице, Оа је наумио, да се нробије на јужној граници Србије кроз Турску и да се сједини с усташима херцеговачким. — У очи преображења на вече прошао је лађом мимо Београда Милан МилиКевиЕ, који водн са собом на бојно поље херцеговачко 700 момака, што их је нокупио у Румунији ж саставио у дегију. — У Ужицама молиди су добровољци начеоника да им даде оружја из оружнице, но кад их је овај три пут одбио, они навале на оружницу, вежу стражара, и поваде оружја колико им је требало. За тим су стражара одрешили. Услед тога кажу да је изишао налог да се добровољцима дзје оружје. — Шапчани еу три пута слали пнемену прес авку кнезу Милану, у којој ишту ратеТурском, но кнез им никаконије хтео нримити те преставке. На то су закључиди Шапчани, да изашљу пред кнеза депутацију, која Ее му изразити њихове жеље што се тиче рата. — Из Београда јављају да је кнез Милан у недељу на вече послао дугачак Француеки телеграм својој невеети у Париз, у коме међу осталим вели: да су изборн за скупштину испади у кориет опозиције и да се Србија мора заратити с Турском, но да ее она (невеета) ништа не пдаши. — Војни министар у Београду издао ]е распие, да сва народаа војска у Србију буде на ногама и под оружјем у суботу, недељу и понедеоник идуЕи. Исто тако има бити спремно до тог рока и сво санитетско одељење. — Позвати архнмандрит ДучиЕ, родом Херцеговац, отишао је у Херпеговину.

0 Г Л А С.

!!! 31 УКВАРУ !!! Нема боље помоћи од мојих најновијих подпасача што су патентирати. Фине рунавицепо 1 ф. 10 нов. и то само код Аугуста Циг<дера, 3—3 рукавичара у лебарској улици у Н. Саду.

вдасвик „задруга за српоку народну штампарију." — урвдник Манта Иоповпћ. Српска народна задружна штампарија у Новои Саду 1875