Глас народа
279
Ш Т А Б И В А П 0 С В Е Т У. 16. о. м. био је у Босни код Стапара крај воде Врбаса и Драксенице жесток бој, де су Турци надбијени. Људима, кош су из Босне допратиди своје жене и деду и хтели оиет натраг да се врате одузела је аустријска власт оружје и сад га неће да им врати. У старој Србији код Ератова. Лрибија потукао је пон Жарко 16 о. м. са 100 усташа Турке. Прибој је на путу измеђустаре Србије и Црне-горе. Нуткојииз једне земље у другу води узан је, а на обе стране му дижу се брда небу под облаке. У варошици Прибоју живе само Турди. Варош је спаљена. 16 о. м. надан велике госпоине искуии се силан свет у манастиру Буковику на богомољу. наједаред нападне 200 Турака на њих и скоро све посекоше и поубијаше. Жвце телеграфске између Цариграда и Сарајева покидане су 15. о. м. У битци код Рутеса, а то је блпзу Кратова и Прибоја отео је 16о. м. поп Жарко 100 товара џебана и 40 друге опреме и заробио је 400 коњаника турских. Још се вели да је поп Жарко запажиоНову-вароша то је велико место. а има гласова да се та рароша предала. Усташи у Босни према аустријској граници добили су вође ито су ВидовиК, МаркоБабиЕ, ЈејиИ. Тане АврамовиЕ, ПелагиВ, Голуб, Јове т а, Остоја. Дотле јо Сио само Пеција, а сада су сви ови иодигли своје чете у планинама босанским. У Бањалуци чине чуда осим Турака и католици, Срби католичке вере, жалосно им име српско.Иони кољуи убојају православне као и Турци и носе главе паши бањалучком, који им за то плаћа. Шта вера од човека начини. Гори је потурчењак од турчина али од потурчењака још је гори Србин католик у Босни на неким крајевима. За то ли је била босанска богословија код Штросиајера у Ракову. Један фратар из те богословије Фали данас Турке. Устанак уБосни прерано је букнуо. Требао је на Госпоину дићи се. као што су одала три заробљена сраска свештеника у Бањадуци, с тога нити вођа нити оружја у усташа. Поп Жарко најаре се побио с Турци код Вшпеграда у Босни и онда се с пустио доде у Стару Србију. Ових дана стигле су чете Гарибардоваца у Херцеговину. Гарибалди је позивао Талијане да дају прилоге у помоћ Херцеговцима и сам је дао у то име 40 Фор. На Цетињу се склопио одбор за скупљање таких прилога, коме је на челу митроподит црногорски. У Дубровнику склопио се одбор госпођа, а у Митровици одбор госпођица. У опште у Срему се купи на све стране. Најважније је, штосу Енглезидруги крај окренуди. Енглески ведикаш и некадањи први министар Росд позвао је Евглезе да новцем помогну Херцеговце исто тако, као што су некада помагали Грке кад су се од Турака отимали и у то име дао је 500 Фор. То и што главне енглеске новине ударају у друге жице и говоре да треба Босна и Херцеговина да се ослободи много значи за слободу српску. Турцима једнако приспева помоК преко Клека Аустрија не само да допушта да Турци иду преко свога земљишта на Клеку неЈо даје им пута кроз чисто аустријско земљиште као штоје вода Неретва, која из Херцеговине преко Далмације утиче у јадранско море те Турци из мора том водом управо у Отолац доћи могу. Отуда је јасно зашто се нечује никад о сукобуусташа са Турцима око кланаца на Елеку. А с тога нам нијени чудо што је 18. о. м. 1000 Турака продрдо у Требиње и што су заузели п спалили манастир Дужп де је гдавни табор усЧаша, јер усташи кад су видпли да им долазе Турци за лера овем путем, којим ее ни надати нису могли, они су сејамачно морали повуЕи ближе Црној-гори да у певољи имају де склонити се, јер ако потегну у аустрију Далмацију могу на њих наиЕи Турци. Из Босне досада је у Аустрију пребегдо до ЗОхиљададуша — У Београду склопљено је 19. о. м. ново миаистарство. Стевча је председник министарства и гра1)евине, РистиП спољ-
них ГрујиЕ унутрашњих Радивој правде Теша војени, ЈовановиЕ Коста Финансије, ВасиљевиЕ правде. Тога вечера беше бакљада кнезу и министрима. Силан народ беше на бакљади векајући у рат у рат. Кад смо веЕ ово напред написали стиже глас да су ВасојевиЕи о. м. отели три куле Турске насилу да су на њих ударила четири табора турска но они их разбили 200 поубијали 150 заробили но одмах их пустили. Тако всто потврђује се глас да су усташи спалили варош Невесињеиту потукли 5О0 Турака. — Велике силе посладе су своје конзуле у Мостар да се тамо састану са усташима и да им говоре да се умире. Од тога неКе бити ништа, јер „Гдас Црногорца" који зна шта кнез Никода мисли то исто кажеисветује усташе да неполажу оружје обеЕавајуЕи да Ее и Црна-Гора зарахити се с турском. — Са скупштине из КоагуЈеваца нема никаквих особитих гдасова. За председнива скупштинског предложен је пореддруге петорице КаљевиК. Чује се да је овога кнез за председника одредио. На екуиштини има две странке. Једна тако звана либерадна одпридике као оно Тисина странка на угарском сабору а једна радикална као крајна левица. — Доцнији гласови разјашњуЈу зашто је манастир Дужи пао. ЉубибратиЕ и ађутант му ГрујиЕ отишли су биди наЦетиње, да се договчре о томе шта да се одговори страним конзудима који долазе да мире Херцеговце. Наједаред дође више табора турских са две стране. Усташи су видили, да не могу сиди ододети. Они напустише манастир и повуше се у брда. Вођа им у тај мах беше медицинар ђорђе ФидиповиЕ, који је био неко време у Мостару учитељ, а последњих дана радио је од своје воље као сдагач у сриској народноЈ' штампарцји. Он је родом из Црквице у Херцеговини. Усташи су чекали, да им ЉубибратиЕ доЕе из Црне Горе са помоЕу отуд, но ЉубибратиЕ не дође. Усташи морадоше хитно повуЕи се натраг убрда те им остаде силна рана и џебана у Дужи. — Чеси се јако заузимају за устанак. Они купе депе придоге а и много их се веЕ бори у херцеговачким брдима за слободу српског народа. Чех Мирослав Хубмајер, којије дотле сдагач био и дописннк чешког „Пародног диста" Бохомил Хлаваш борише се као лавови при опсади Требиња. Мирославје кад су се усташи повлачили из манастира Дужи хтео бар да се освојм кула Дријено. Он се довуче под кулу и понесе са собом барут за распрштавање куле, попне се на једну страну куле, но Турца га опазе, Хубмајер скочи доде а за њим се проспе киша пушака, те за чудо ни рањен није, но ипак незна се шта је даље и од њега и од дописника чешкога листа. — Говори се, да је црногорски заступник отишао у Беч, Бердин и Петроград да јави да Црна Гора мора загазити у рат. Дописници новина, које су пријатељи турцима протерани су са Цетиња. — Из Спљета јављају да је код ВојниЕа до ноге потуЕен турски табор један. — Из Београда опет јављају да је код манастира Бање 31, августа п. рим билосукоба. Од Турака јепогино један мајор е 12 момака. — БрзоЈ"ави о бихачкој буни по новинама неистинити. Крволочност турска погуби тамо четири Србина СтанаровиВа. Народ српски узрујан ади ј'ош мирује. — Турци подмеЕу намештена писма приедорским трговцима те су их отеради у бихачки затвор. — Љубибрати! вратио се из Црне горе и опет примио заповедништво над усташима. Главнистанусташапренешен је у Зубце. Усташи спреиају нову евспедпцију протпв Требиња. — Народна скупштина добила је из земље преко 200 тедеграма, који ју позивају да прогласи рат. Београђани на сав глас ишту рата. — У Пешту је дошао телегра®ски гдас из Лондона, да је тамо држан митинг у корист раје у Турској и да се у увод-