Глас народа

303

Арендаторов син позове их да после четир сахата, кад учитељ иаађе из школе, дођу на чашу вина, па друкчије да удесе. Учитељ одеучетир сахата, но натарош пре шест неоставља канцеларије те га је учитељ морао чекати али без вина није хтео. Тога вечера склопи се програм, но при поласку заиште натарош, да га он на чисто препише и удеси онако; како треба за штампу. Иови нотарош је Лио код новина, на он зна како то треба: каква слова горе, каква у среди, де $ете (мастан) цицеро, де гармон, де иетит. Сутра дан пред дванајст сахата оде натарош с учитељем арендатору, попије чашу две иива и онда натарош примети. да није добар ирограм, негодасе мора други правити, Арендаторов син хтеде, да се то одмах учини н натарош је иристао, алн у тај мах до1;е слушкиња учитељева и зове хитно господина кући, дошао неки

Ш Т А Б II В А П 0 0 В Е Т У. На црво место долази дајавимо да. се устанак и на четвртој страни Боспе појавио. На опрам личке регименте угорњојкрајини Турској изнеђу Бишћаи Дијевна устала јесва Врховина, (места на врху брда . Усташи се борише храбро, освојише село Тишковац. Турпи побегли а устаници запалили вараулу. Ту и у Трубару убили су устанвци 70 Турака и отели 30 коња. У другим местима све је спремно заустапак, који Турци сами изазивају мучећи рају свакојаким мукама, као што су то иосведочили бегунци комисмјиу крајини, која је питала их зашто дребегоше, преповедајуЕи како Турци затварају рају усвињац, и бију, како су једногана таваннеки нривезалиа одоле мокру сламу палили, да га дим угуши ако неда порез најпосле, како су неког зиаи за дрво везали, па му у обуЕу воде синали, те му се поге смрзле, док му сутра дан жена не до1)е и последњим марвинчетомнеодкуииживот, који јејош неколико недеља у тешким мукама провео. Нрема Костајници траје једнако чаркање Код Куљанасужоби се 80 устанака са 300 Турака. Турака ногибе 13 а више их би рањено. Срба два рањена. Да да је у поменутим крајевима других окршаја било до овог часа не добисмо извешћа. Међутим на Херцеговачком бојишту сукоб све жешћи и јам бивају. На Равном међу Гацком и Нивом беше 6. о. м. жесток бој. На устанике под војводством ЗимонвЕа и Сочице удари 3000 Турака под пашамв Селимом, Хасаном и ЧенгиИем. Носле дугог боја, устаници сувбише Турве и тераше их шест сахата. Усташи потукоше 200 1'урака и отеше доста ране, што су Турци у Ниву носили. Истога данабеше бој код Клуче. Устапици су запалили више турсквх кула, узели доста стоке и много Туракд потукли. Истога дана освоише Пеко НавловпК и Максим БакчевиЕ Жабицу, отеше 1800 коза, 150 волова, 50 коња и заробпше 19 Турака. Одатле узеше пут Попова низ Шуму. Ту сусретоше 54 коња ране, које иратише Турца у Требиве. Устаника, који са Пеком дођоше беше на 800. Ови су запалили иреко 209 куЕа турских. Код главског дола заседну устаници и потуку Турке тако јако, као што у садањим бојевима пи једно га пута не беше. Тако на сваком кораку од Главског путем у Требиње могао си видети по лешину или одсечену главу турску, Устаницч задобише 150 џакова брашна, 260 острагуша, 30 коња, мноштво револвера и турских сабаља, Бој је трајао од 4 сахата по подне до 8 у вече. Међу устаницима беше по-

велик господин, па чим је скочио с кола онстрелимке у школу. Еј, то је школски надзорник, узвикну учитељ и отрчи као без главе Ово је тако намештено било, и натарош ће додати: е сад опет неможемо, пећу без њега и он ће суделовати па има нраво чинити примедбе. Арендаторов син, окано би се Еорава иосла, али шта ће све село већ ври да ће код арендатора бити нобл бал, н нико неверује. да је то могуЕе, нема куда, но позове нотароша. да после шест сати дође, па и учитељу да поручи да неизостане, само опет нека недође вели у четир сахата, јер вели неће бити у то доба код куће. Иосле шест сахата дође натарош с учитељем арендаторовом сину и ту углаве да иозив буде овакав: Нозив на нобл бал код Ераљевића Марка у Н. На балу ће бити игранке, свирке, песме, говора и лепа српска весеља.

највише Бањана. Ови су на све стране анџарима ударили. Од требињских бегова погибоше 7 код Главског а многи у бежању до Дољице. Садањи главни стан устапички палази сеу Главском. То је град од природе саграђен, који се неда хиљадама освојити. Устаникасе ту ппше на 1200. Усљед горње битке затворен је пут из Требињз у Клек. После овогабоја за 4 пет дана не беше сукоба с Турци 11. пак овог месеца, Дервкш Паша ЧенгиЕ са осам табора (преко 4000 војника) носећп рану у Горанско удари на 400 устаника под Сочицом на Равпу. Бојје трајно од јутра до девет сахата у вече. Турака је пало преко 200 а устаника 78 које мртвих, које рањених. Бој је овај испао доста несреЕно по устанике, јер их петина ногибе, те је лако сватити бол дописннка са Цетиња, који јављајуЕи ово додаје: „Крв се пролијева у велико. Бо]'еви сваки дан све чешКи п веЕи. Гину Турци али гину и Срби. Турака све више а усхаши саморани. Докле Еемо гледатн тако??? — Из Старе Србије јавља се, да је поп Жарио са осталим устааичЕим четама попалио све од Нове-Вароши до Вишеграда., да је лодигао туда све на оружје. Турска војска од Пријепоља дигне се на њах, али буде разбијена. Други дап здружена турсва војска из Нријепоља и Плевља удари на устанике, али вх ови опет сасвим нотуку. Из предела Бабина устаничка је чељад отирављена уСрбију. ТелеграФске жице по старој Србајнсвуда су устаници поарекидпли, да се не могу Турци на њила договарати. Тиме је Сарајево одсечено од Цариграда. 7. о. м. 250 Срба пз Просцења у старој Србији под водством Михајила Дожића игумана. манастира Добриловине судариди се са 600 Турака Колашинаца, који су хтедм да ухвате чаљад и стоку устаничку, која је у Црну-Гору кренула. Бој је трајао пет сахата. Турци буду сагнати у Кодашин. Пало их је д> 100. Том је нрилнком и игуман рањен. У Србији скупштина је оставила „мудрости владиној" да ради како зна. Црна-Гора чекада је па одлуку скупштине крагујевачке, хоЕе ли саде и сама у рат, то Ее показати први дани. Каква је адреса скупштпнска зна се, али се ни ез ње не зна шта мисди Србија. Новине маџарске, казују, дазато пеЕе Србија и Црна Гора у рат, што се отимају о првенство, па се боје, да један кнез мора пасти, ани једаннвје радда попусти. 3. о. м. упади су Турци и опет у Србију, али су потучени. Сваки дан скоро бива, да турске чете прегазе преко границе