Глас народа

331

Год. 1839 народ листом устане на 'Гурке, тражеГш да се повратистариЗубачкиглавар, ког су Турци неправедно иа силу изгнали. Турцн се у оно доба нађоиге у невољи, те брже боље нослаше норуку Лаку ВукаловнВу, молећнгада се новрати у свој завинај и на својеогњиште, адају му тврду вјеру, да му неће ништа бити. Дако посље дужег отезања и размишљања, јер: знадијаше, да вјере у Турчина није, одлучи се, те Ј«лђе на Зубце. Чим је Дако изишао својој кући, народ гаусрдно л весело прими и нризна одмах за главара аисами г? Турци нотврднше, као што је и прије био. те се тако народ смири са својим крвницима. Али Турцн старе варалице, неосташе мирни, него осам дана посље Дакова долазка, крене се из Требиња Асан-бег Ресулбеговић са буљуком Турака и оде као да походи старог зубачког главара Лаку Вукадовића. Кад је Асан-бег изашао Лаковој кући рече му, да је дошао у име царски власти, да га глоби са 500 талира, као престуиника царскога кануна, штоје био оставио Зубце и пребјегао у цесареву земљу беззнања и донуштења турске власти. Кад чу Лако какве птице нјевају, у онај час не могаше му се иначе, него нристаде да исплати ову глобу. Није хотио због овога одмах заметати с Турцима кавге, јер је знао да народ у онај трен није био спреман на отпор, па није био рад данародпострада с њега, јер је Асан-бег био дошао с намјером да опљачка народ. Ресулбеговић је знао да је Лако јунак, те је држао да не ће без крви исилатити глобу за то је и довео са собом буљук Турака какоћелакше оглобити народ. Али се Лако досјетио његову лукавству, те је преко воље нрнстао и исплатиогдобу, уздајући се да ће доћи вријеме кад ће му Турци стоструку платити. Ну Ресулбеговићу неби достаово; него при одласку отрова некако Лака, јер га јавно убити није смио, бојећи се да народ не би опет побунио. Тако храбри оват јунак и ријетки родољуб, незаборављени главар Зубачки мало дана касније разбоље се и умрије. Послије Лакове смртн остаде његова иородица у тешком сиромаштву, јер им Турци отеше све, теЛакова удовица са нејаком дјецом остаде на сред нута без ичије помоћи. Анђелија, Дакова удовица, да би отхранила своју нејач, поведе дв# сина своја и кћери код неке својте У Восну. Луку пак свога најстаријег сина, који се одликоваше хитрином и одважногаћу. даде на занат код иушкара Ристе Пиштеље у Требиње. Лука остане пет годинакодреченогпушкара, кроз које вријеме научи пушкарски занат тако, да је могао посебно радити.

Баш кад је Лука изучио занат било му је 20 година. Он бјешемладић здрав, отресан, снажан, виђен, и угледан, сличан своме оцу, те га Турци нијесунајбоље гледали, јер већ онда назираху у њему неку онасност по себе, а он није се могао наћи у граду Требињу, за то науми да куд по^е. Ну, куд ће соко до у своје јато, па тако и он; смисли, захвали мајстору на очинској бризи и труду, што га је занату научио. па оде својој кући те се ондје стани. Чим је Лука дошао на Зупце одмах позва своју матер, браћу и сестре из Босне те се с њима стани у својој забатаљеној, али тврдој кули. Док чуше Зупци да је дошао к њима Лука син Лаков, они се одмах окуиише, те дођоше да поздраве Дуку. На овоме састанку увидје народ даје Лука у свему сличан својему оцу, те договорно одлучише дага изаберу за капетана, будући да ондабјеше упражњено ово мјесто. Нио .збор повика, као из једнога гласа, жавио наш капетан Лука! Лука захвали народу на понуђеној почасти, изговарајући се да он не може примити толико бреме на евоја нлећа, будући још посве млад и неискусан, а Зунци имају између себе људи, који ће ааузети ово мјесто, као што озбиљност иважност положаја иште. при том колико узбуде кадар, он ће вазда бити народу на услузи. Али окупљени народ опет понуди Луку капетанством и повика да не ће никога него њега за капетана Лука видећи да је жељан цио народ да он буде капетан на Зупцима, прими се ове части и даде поштену ријеч сакупљеном народу да ће прије погинути, него издати поклоњено му новјерење. При том обећа да ће његова најирва дужност бити бранити народ од турског насиља, уз то настајати да се заведе стари поредак у свему, као што је билозавријеме његова покојног оца, јер су Турциирвашњи ред самосилно иореметили. Тако осгаде Лука код своје куће ме!>у својим народом па да би могао лакше своју нородицу издржати, отночне свој занат као мајстор пушкар. Али будући да је имао мало радње, науми сићи за неко вријеме у Херцег-Нови, гдје би више рада имао. Онда му је било 25 година и оженио се Станом Кривоканића из Црне Горе. Мало касније, као што рекосмо, си:ре Лука у Херцег-Нови и стаде пушке начињати. Ну нокрај све радње своје и ако му је биломило становање у Херцег-Новоме, гдејебиостекаозакратко вријеме доста пријатеља и иознаника, ипак није заборавио свој завичај, него је често излазио наЗупце да оби^е свој народ и породицу своју. (НаставиЕе се.)