Глас народа

333

Из Г .тавСЕОга Дола корачајуКи с мојом пратњом с виса на вис према Требињу могао сам по чаурица иснуцаних турских Фишека и по заоставшој хартији од усташких Фишека с приличном точношЛу представити си слику о току, мијени и интезивности борбе. На појединим висовима наишао сам на читаветомиле чаурица од испуцаних турских $ишека, али одма ту и посјечене низаме, а то је знак, да бањански усташи исто тако морају грозни бити у борби као што су одважни. Мртва тјелеса највише без главе лежаху непокопана. На сваком кораку наилазио сам на главе поејечених низама, пореране на вршци по стијева или натакнуте на грану, или просто где леже, како су се

одкотрљале, кад су посјечене. Све главе бијаху без носева — поглед, који и онога, који је био војник, обузима грозом. Лешине и главе побројати нисам био у стању: по скупном утиску морало је на бојишту остати преко 100 Турака. Ја сам не једаи пут сжрти у очи гледао. Не једанпут сам подносио страхоте рата. Али сад сам се згрозио. Зана/г ратни у његовом најгрознијем облику свуда ме је на бојишту у Главском долу понеразио. С Главским долом устаиах је скинуо гладкерукавице. Са сваком борбом, која се даље буде дога^ала увеличаваИе се страхота на обе стране међу борци. Докле ли ће дипломација играти жмуре сустанкому Херцеговини."

о ВОВАРСТВУ по предавању ђорђа НатошевиЂа и БорјановиЋа. (Наставак.)

ВоНка је најбољи лек у болести. Има болести, које се недаду ничим другим него воћем излечити. Лечење с грожђем познато је још у најстарије доба, а данас је у толико прилика показало своју ваљаност. Еаква уплива има воЕе на здравље човечије видисе данас најбоље на Енглезима, који добију тако звани сплин, постану сетни, суморни, често се тога ради највећом ладнокрвношћу убијају, вешају, трују и даве, а кад берба приспе, те се у виноград грожђем и воћем ране, они оздраве. На пударима се најбоље види шта вреди живити у башти и јести воћа. Воће је осим ране најздравији напитак. Кад су заразе и помори најбоље је јести зрела воћа и њиме гасити жеђ, јер заразе долазе понајвише отуда што се вода отрује хрђом којекаквом. До данас лечене су воћем ове болести: слабост и балавост желудца, шуљеви, гљисте неке болести на јетри и слезиии, патње од камена, сви видови костобоље, кашљеви и сува болест, водена болест, оспе, и неке живчане болести, па болести женске, дечије и старачке. Доказано је да воћке листом ваздух чисте, те за то су куће и предели здравији за људе де воћака има. Болесници ту лакше и срећније нролазе, ту је маље помора, ту мање самртника. У Новом Холанду де је домовина тако званог плаветног гуми дрвета нема никад грознвце, па де се то дрво и на другом месту засади нестаје грознице у његовој околини. А да се збиља онде мање мре, де је околина засађена воћем и де се доста воћа једе, разуме се кад је и стан здрав и пазн се на уредност у јелу и пићу, доказ је сиротиште у Давенпорту, де има на годину по 180 деце од 6 до 16 година, па је одавгустамесеца 1869 до аугуста 1874. дакле за пет година само једно дете умрло. Људи који се већином воћем ране много су снажнији и дуговечнији. Осим тога воћиб чине, те је предео око њих то Плији вими а лети хладовнији. Воћке климу поправ-

љају, заклањају куће и стаје од ветрова и пожара испаравају многу влагу и тим врућину ублажују. Навлаче облак и кишу, те чине околину плоднију. Око воћа 1'е навек више воде и лепших и сталнијих извора и бунара. У Америци се чиваво једно језеро осушило кад су надалеко око њега посекли шуме, па кад би по нашој Фрушкој гори иетребили сведоједног дрвета, осушили би се сви потоци и желили би кише више него сада. Воћке навлаче на себе електрицитет из облака и преводе буре те су ове благодетније. Зар је једну кућу спасло дрво од грома. Још ћемо овде и то да додамо, да воћке земљу нагноје, да је испод њих трава најсочнија и паша најбоља. Кад се човек од тешка духовна или телеснарада умори, кад лети овладају вруђине, да сагореш, кад навали на човека туга и јад, па и у самом веселом расположају, — куд ће човек пре отићи, него меЈ засађено дрвеће, у врт, воћњак, шеталиште или шуму, да се одмори, да отпочине, да се расхлади, да разгали сету или да си радост увелича. Дрвећем и питомом воћком заса^ени предели остају људма навек мили; из те околине никад се становници толико не расељају, као иначе. Зар би се наши Срби толико исељавали из Вачке и Ваната, да је цела земља, башта, авлија, сокак, па и друм воћем заса^ен, као што то видимо у честитим немачким местима у Бачкој (у ДрвенЕИ и Апатину) и Ванату (у ХацФелду и Бшгету). Човеку, који својом руком засади и однегује воћку, ова је постала његовим дететом. Растати се с њоме готово је растати се са својим ро^еним дететом. Где је цела земља »асарена питомим и благородним воћем, где се старо и младо учи сађењу, облагорфривању и неговању воћака, ту су и нрави и осећаји у тих људи много влажији ипитомији; тунема толико краре, отмичарења, пустошења, неваљалства,