Глас народа

334

на и самих неваљалих речи. Ту се младеж ио баштама и воћњацима скупља и ироводи наочиглед старијима и читавом свету, а не као код нас по крчмама и загонцима, де ождеране безобразне бећарине ивносе сваки гад нред лакомо око младога света, који грамзи да види и чује оно што је забравено. Тамо свако се забавља воћарством, свако поштује и цени ту радњу, свако ужива у н>ој, свако чува и негује и своје а и туђе. Ту се подпуно одговара оној лепој изреци Христовој: „Не чини другоме оно, што ниси себи рад." Оволико смо држали за нужно да споменемо у опште од какве је важности воћка по људе и по предео један са здравља, лепоте и морала. Сад Еемо да пређемо на најглавнију нашу тежњу, на материјалну корист, коју нам воБка и воћаретво даје. Користи имадемо од самог плода, дрвета, облагорођених младица и гранчица. Што се самог дрвета тиче, ту имаде такових лепих прихода, да се ретко може и на најскупоценијем дрвету са стране толико добити. Само оним дрвеЕем тто се од подкресивања добије с једие воБке намири се читав трошак за њу. Столари врло добро знају шта вреди ораховина, крушково и оскорушево дебло; стругари, пак шта вреди трешња, лесковина, вишња и дреновина. Плод се употребљује или сиров т. ј. једе се одмах са воЕке узабран, или се тек после једе, кад се устоји и угњили. Осим сировог јелаупотрефвујесе воћејоши заразлично укувавање. Ко не зна за укувано воће у пари, скувано у шећеру, у меду, пекмез, маџун, со- 1

кове, надевено, ушећерисано и т. д. што се за кућу и кућевне потребе као слаткиш, јело или лек упо« требљује. За овај посао уаотребљује сесвакојако воће пак и само недозрело. Но осим овако зготовљеног воћа далеко је значајније оно, што се суши, шира прави, вино цеди, ра« кија и сирће прави. Сасушено се воће даје преносити из даљних зе« маља и продаје се по врло скупе новце, штонамјасно сведочи шљива, од које сирова Фун. кошта 4—5 новчића, а осушена Фун. 22—25 нов. Између свег воћа за сушење се узима највише шљива, вишња, трешња, јабука и крушка. Ј Чешкој, Шлезији, Виртембершкој и Француској води се но неким околинама така трговина са сасушеним воћем, да се код нас ни замислити неда. Мали пример тога показује нам наша Босна, од куд се сила лађа сувих шљива у свет распродају. Шира се цеди из јабука и крушака, те се употребљује за слатке зачине; сиротињи служи место масла. — Многи код нас држе, да није саветно велике воћњаке нодизати с тога, што се неби знало лети куд ће се са силним воћем, што од једанпут приспе, а неда се дуго преносити и разашиљати. Од таквог воћа најбоље је цедити вино. Вино од воћа је питкије, слађе, блажије и лети за земљеделце боље и здравије од обичног вина, јер је непрестано свеже и разхлађује. Вино се прави највише од јабука (у Босни га зову: јабуковац), крушака (крушковац), рибизлеиогрозда; од ових двају је вино тако укусно, да сме стати уз шампањско или ма које јужно вино. (НаставиЕе се.)

МОЛШВА ЈЕДНОГ СУЖНОГ СРБИНА НА НОВО ЛЕТО 1869. ГОД. (Иаставак.)

И Ерака крштен Јаничара И осмеро цинцар чорбаџија Све ухода Немца и Маџара И два Немца препредена лисца Арачлија грдних изјелица Што на памук крвцу изаијају II осталих грдних поганика Диндушмана рода Србинскога Што су знали ка' моји крвници Кривом клетвом што ме обедише

Небил' тако носеће биједе Са себека скинули крвнину С погибије кнеза Михајила Терет сињи што их притискује Али мене моја савест тјеши

И лагље ми подносити беду Клеветљивац што чист Србин није Дервиш-аге цинцар чорбаџије Зулумћари бакал патричари Полутићи равни Страћимиру Рђаковић измет ђенералу За ког јунак Книћанину Стево Ев' овако по истини каже: „За поштење и образ јуначки Неби паре пребијене дао К'о суманут што по свету хода А раздора и неслоге клете У себ' сјеме косовско носећи Великашког протув размећући И сејући раздор и неслогу Међ' Србинским родом племенитим И међ' дичном српском омладином