Глас народа

Узданидом рода Србинскога Рад с тим слогу српску да помете А јединство с' слободом омете Господарства небил' гдигод стеко На ком' крају народ заробио Да живује к'о набоб инђијски Не радећи а народ газеђи Ранећ' себе знојем сиротиње И гојећ се крвљу од народа Су два своја немчалића сина Махнито се хвалеЕа по свету Да је рођак од славнога рода Коленовић Неманића славних Да му ј' право Србу краљовати А ко баба што снове кажева 0 крунама што их лисац снива Гола краља бјесна вука прави А зар лисац не зна за Данила Црне Горе негда Господара За чијег је живота и владе Обтрчаво око Горе Црне Обтрчаво на зло шуровао С одметници Црне Горе дичне Као што је и око Србије. Пред смрт саму кнеза Михајила Облетао па и зањукаво Одседав"о код Здравковић Станка Што Данило тадер рече мудру Чувши за то разметање лудо II намеру измет Неманића Црној Гори да господар буде „Дад га амо да га угледамо Изметника рода Немањина Лажу лисца Вукашина права И упљувка градала Србинска Да ђидију курву упитамо Где бијаше ђиди Никоговић Од Косова за пет стотин љета Д 1К с народом бојак бисмо љути Са Турцима и свим душманима Тољага је за те измећаре Коленовце Вука и Вукаша." Но нашто је ово мене дуљит Кад свак знаде проклето кољено Удворицу Србинских душмана Са проклетством што га Србин каже Већ по умљу срце да упитам Чегај мене сада најжалије

Ил ми жао трунут без замјене Цо срцу ми јесте на све жао Најжалије трунут без замјене А по умљу свеб' то прегорео И жив трунутрадо би остао Дам' јакрепи нагрђују лице

А гује ми исгшјају крвцу Љута зима да ми кости дроби Кад би с тога Српству корист била Да с' освети Косово крваво А слобода да ускрсне златна И јединство једном да с' оствари Што их Србин вазда прижељкује Најжалије мене јоште јесте Што са браћом на поштену раду Бит' не могу чамећ' у тавници За то мисли све на једно збићу II помолит' с богу великоме: „Авај Воже и богородице! Чуј молитву моју из тавнице Из тавнице из клете гробнице Ка' јадника с оног другог света Чуј ме саде јал' немој никаде Ни сам ти се никад мољакао Кривоклетци што притворно раде А ко ј' и Богородице Та ако је Србу за кајање Тешка греха клетих великаша Кајања је баш за доста било Од Косова за пет стотин љета Аколи је Боже воља твоја света Да с' додвори когод живујући II храмове сјајне нодижући Све што боље и што љепше може Китећи их разним украсима И олтаре у њих подижући Красећи их златним утварима II остали крста и путири Повезујућ књиге јеванђеља У кадифу свилен црљеницу Обливајућ у сребре и злато И малајућ слике сваковрсте Китећи их златом и алемом Купујући поповом одежде Поповима свилен-калуђерма Све шарене боје свакојаке Ја л' од свиле јали од кади$е Податкане сребром или златом Н дижући високе торњеве На њих крсте и звона дижући Кад зазвоне да их чују вјерни И гојећи дембелине кале Држећ' на њих свилу и кади$у Кано да су свиленрухи овни А не стаду пастир, кобни вуци И држећ' им златали крстове 0 ланцима о дебелу врату Дајући им доста рујна винца Дајући им земаљскога блага Те се хране бешкот хлебом белим И дебелим месом сваковрсним Држећ' јоште и праљице младе Јест' ираљице јошт ђевојке младе