Глас народа

351

У Азију земљу Анадолску Дај свим' Боже умље и разумље Еад очисте земље од Турака Оцшта збора браЕа да учине Оншта збора, збора народнога А на збору нек народи реше На Софију крста да подигну На Софију посред Цариграда Цариграду сдободу да даду Нек је свачији а нек није ничији Свак онога кој' у њему живи Кад живује и кад ту станује Рад госнодства да с' не кобе браЕа 0 Цариград да се не отимљу Цариграду кад слободу даду Тад на збору нек учине вјеЕе Нек поделе земље свеколике Очишћене и ослобођене Сваком' своје што је од старине Од старине и од ђедовине Још ако је кому од потребе Излаз мору ил' крајина земље Све то лепо братски да измире Да с' не гложе браба по никада Да им туђин правду не подели Туђа правда готова је кривда Даим с' с ' гложбе не насмеје Н неслоге с' семе не замете Јер тек слогом очуват' се могу У слободи у својим земљама Од крстали Турских пријатеља А на име од оних Франпеза Не народа већ њиног цесара Лакоумног и хитрога лисца Ког° још стрико с' Турци шуровао И топџије у помоЕ им даво Што побише многу српску браБу За слободу што с' борише златну

Н ме^' њима Ајдук Вељка славна И онијех морских трговаца Англичнна грамзи прометљивца Не народа већ њиних спахија С' аџувалук што с' у роду с' Турци А и Немца препреденог лисца Не народа већ њиних власника Што с' на иамук крвци довијају И Маџара азијских Францеза Не народа већем великаша Великаши свугдје су једнаки Еалу1јери нигде бољи нису Удворица Немца и Турчина Од њих ради да преузму царство Којино су и душмани наши Од старине још ђедовине И који су Српство затрт ради Да му с' не зна трага ни кољена Што сведочи наша погибија У хиљада и осме стотине Четрдесет и осме године Кад главари рад своје користи Међ' народе посејаше кавгу Те се бише силну крвцу лише А рад' чега управ' рад' ничега Кад Маџари разорише цркве Наше свете и цркве и школе Да с не учи слову Србинскоме Већ да с учи слову Маџарскоме Раворише и наше олтаре И олтаре и кућице старе Сагорјеше бјела манастира Крај Дунава светог Аранђеља До Ковиља села питомога У шајкашкој крајинн јуначкој И побише наших мученика На вјешали и другим мукама (Свршиће се.)

СЕОСКИ НАТАРОШ

(НаставакЛ

КАКО СЕ СУДИЛО У СЕЛУ . . .? У селу ... држала се редовно петком сесија; судило се и било по свима селима. Отуд је изашла ! она пословица: доћи ће теби црн петак. Петакје јошод великог петка црн, проклет дан, али у крајини је са батина, које тај дан падаху, то страшно име заслужио. Но кад дође нова господа а с њоме и слобода: нема батина, онда се, да би пропао и сам спомен о некадањој сесији, нареди, да се ма у који дан суди само не у петак и како је село • . . . била некад прва компанија, тако дођенањега први дан у недељи — понедеоник, У понедеоник дакле 15. јуна 187 . године судило се као обично у месту

Са зором већ врвело је око варошке куће. Свакако се мора чудити одкуд у селу варошка кућа. Неки то тумаче да се општинска кућа за то зове варошка кућа, што је то обично бивала најлепша кућа у селу, лепа као што су куће у вароши и имају право, али није само за то, него се општинска кућа зове тако и због тога, што је око ње увек така гунгула као увароши каквој. Но ако икад, кад се суд држи, кад је „сесија", онда не варошка него вашарска кућа треба да се зове. Ту ти је око ње људи, ту жена, момчади, девојака деце. Ту марве, ту ствари, ту трезни, ту пијани. Деца плачу,жене се сва1тју, људи псују, коњи ржу, краве мучу. Трговци траже вересију, субаше