Глас народа

350

|>0ји, Швајцарској готово у сваком знатнијем селу, оснују, онда се не треба чудити што се н. пр. у Немачкој сад нигде више не говори и не пише о томе: јели корисно воћку неговати? као што ми морамо да радимо, него се ту и по новинама дебатује о томе: које су Феле воПа најудесније за друмове, за баште, за куКу, за вино, ракију, за укување и т. д. Не требе се чудити, што се тамо вабе сенице, погрмуше, штиглици, чворци, ласте, славуј, цариЕ и друге ситне корисне певачице, праве им се дрвена гнизда и мећу на дрвеЕа, мотке и кровове, само да се ту настане и излегу. — Не треба се чудити, што северо-американске државе купују из Европе стотинама хиљада тих малених и корисних певачица и селе их у Америку. — Не треба се чудити, да има великих задруга, које купе и просе не новце, него мрве и храну, те израњују зими гладне птичице, кад снег све покрије: особито шеве и сенице, које ће преко лета богато одрадити за ту учињену милост, таманећи милијунима гусенице, лептире, црве и бубе. — Не треба се чудити, што друштва такова

богато награђују ону школску децу, која су преко лета највише гусеница отребила. — Не треба сечудити ни томе, што је Француска народна скупштина одредила за награду 150.000 Фор. који изнађе сигурни лек против ови нови вашију, што се на чокоту налази (Рћу1охега уаз1гаИх ) Све те задруге подпомажу воћарство и земљерадиност у оипие онолико, да се то пером неда достојно ни оценити. Да би се пак и по српским крајевима на воћарству што више радило, да би тиме срнско народно благостање у сваком погледу сила у нанред коракнуло, нужно је и код нас да се (бар по већим српским местима) подижу задруге такове. Држимо да смо довољно доказали нотребу да се подиже воће, али ипак на завршетку додајемо: да је воћка војник, који војује на три непријатеља на: глад, болест и сиротињу, и кад КалиФорнија, више за воће него за злато добива, да треба и ми да станемо за тим да то веће злато копамо. А за то нам ништа друго не треба, до само: о збиљна воља.

азедЈшотдх.

МОЛИГВА ЈЕДНОГ СУЖНОГ СРЕИНА НА НОВО ДКТО 1869. ГОД. (НаставаЕ.)

На истоку што робују Турком Па и Грке нашу браћу лепу И по часној вјери православној Јер дај Боже и Вогородице Пре Косова да с' у вјери били Сви народи што их овде каза Н кнезови тадар господари Н у слогу један са другијем Ником' неби робовали тужни Скуп је наук, али да користи Дај свим Боже умље и разумље Потурчену јоштер браћу своју Од Османли да деле Турака, Н к'о браћу своју да прихвате Просвета ће њих све освестити И народу своме повратити Само мудро да не чине лудо Залутана да с' не губе браћа Што с' по крви од старина своји На истоку са родом ришћанским Дај свим' Боже умље и разумље Да с' гобрате са народом руским Та Руси су наша браћа лепа По сдавенској крви племенитој И по вјери часној иравославној И по тежњи за слободом својом Од својијех балтичких Јункера Ренегата њемачких спахија Руски зборе а њемачки творе

Све противно користи славенској Да им Руси буду на опрезу Да им браћа причувају стражу Од лисаца јевропских душмана Од лисаца крштених Турака А славенству што с' душмани вазде Кад са Руси вјеру прихватаду Хоће браћа причувати стражу Ја каква су наша браћа Руси Ио свом' мноштву и но свом' јунаштву Крштен Турчин ни макнут се неће А баш Руси да б' омели стражом Док је слоге на исток народу Биће јада од крштен' Турака Ак' у помоћ буде некрштеним Дај свим' Боже умље и разумље Дај свим' Боже срећу у јунаштву Кад овако вјеру поутврде Тад народи збора да учине На оружје народ да с' подигне И са Турни да заметну кавгу И на клете да завојште Турке По земљама да прогоне Турке По земљама својом ђедовином Сваки своје Еосово да свети Под Цариград да сагоне Турке И Султана жива да ухвате Пак на море да нагоне Турке Преко мора да прегоне Турке