Глас народа

на маторе) поса^ених; рачун је водио за последњих 7 година и то од 1863—70. Нашао је, да јекрозтих 7 година једно на друго добио са воЕке сваке године 30 ф . ; а то чини од 20 воћака 600 ф . годишње; за 7 година пак 4200 ф . — Кад би код нас могао когод из усева то добити, са у 2 јутра. па ма га златним зрном засевао?! Један воЕар у Америци има највише бресака. Ј његовом воПњаку имаде управо 100.000 брескових дрвета. 1873 године добио је отуд 125 хиљада великих корапа најблагороднијих бресака, које је послао у Њу-Јорк на продају. Рачунајући по корпи 5 ф. (што је још врло малена цена за брескве) добио је за вих 625.000 ф . Притом ћу још споменути, да му је око 25 хиљада корапа воЕа необрано и надрвећу остало, неимајући у то доба доста берача и мобе. Колико се воћарству важности даје у просвећених народа, држимо, да смо већ досадањим доста показали. Но ипак ћемо још ово споменути: Не само воћњаци и вртови, него и авлије, сокаци, друмови, насаии од жељезница, поједине њиве и најмочарније ливаде, најтврђи камен, највиша стена, кров на кућама и црквама, прозори и т. д., све је пуно родних воћака, пуно цвета, лишћа, мириса и плода. — Ео нема широке авлије, тај подиже воћке по жици уз дувар и пење ји на кров лепше, него што у нас најв^штији виноделац са лозом знаде. Ко ни авлије, ни куће нема, а љубитељ је воћарства, има пуне прозоре воћака у црепови, место цвећа. Осим свега овога у нашој је држави још врло лако и јевтино подизати воћке и воћњаке, јер сена воћњак не плаћа никаква већа пореза, осим као на обичну баштованску земљу; дочим се н. пр. на виноград и дуван сила више издавати мора. Наше су опет српске земље тако удесне и благословене за воћарство, као ретко која. Дочим у Инглешкој не може трешња ни да дозре, а у Белђији, Холандској и северној Немачкој брескву са тешком натегом одржавају, зими је покривају и т. д, тога у нас већ ничега није. Код нас су се јабуке, крушке, шљиве, вишње, трешње, брескве, бадем, орах, лешњик, мушмула, оскоруш, кестен, јагоде различите, гуња и т. д. сасвим одомаћиле; а у јужним српским крајевима, у Далмацији, старој Србији и јужној Црној гори напредује лимун, поморанца, маслина, шипак (гранатска јабука) и смоква као у Цариграду или Смирни. Најпре ћемо се послужити неким званичним податцима о Немачкој, Француекој и нашој Аустро-УГарској. У земљи Виртембергу у Немачкој, која је у полу мања од Србије, роди годишње у средњу руку око 54 милиона мерица различитог воћа, а пошто у тоЈ земљи има један милион и 800 хиљада душа, то онда долази годишње одсеком на сваку главу по 30 мерица воћа.

Округ Некарски, где има највише воћака уцелој Европи, бере годишње толико воћа, да му на сваку душу по 180 мерица долази. У округу тибиншком опет у Виртембергу добија се годишње око 200 хиљада мерица воћа, што вреди до по милиона Форината. Нсто тако једина варош Рајтлинген (где је знаменита воћарска школа, којој је управитељ чувени зналац и вештак др. В. Лукас) бере за воће из свог хатара сваке године око 100 хиљада Форината. Оставимо Виртембершку, па по^имо и по другим нределима, то ћемо исто тако лепе приходе видити. У Алтенланду (3 миље велики предеонадољној Лаби) засарене су већином трешње и јабуке. Са тог маленог земљишта добије се преко 1 милион и 80 хиљада Форината а у добрим година (као год. 1862) до близу 2 милиона Форината за воће, које је већинон извезено у Хамбург. У доњој Лужици (гутеаулушки предео) добије се само за трешње и вишње око сто и осам хиљада Фор.; у околини вароши Јене добија се само за шљиве један милион и 200 хиљада Форината, а за орахе до 20 хиљада Фор. Пре1)имо у Француску, где се још много племенитије воће сади него и у Немачкој. Једно место на реци Сени добије за саме кајсије 5009 ф . а. вр. Томери добија за само једну $елу грож^а (тако званог: Сћавве1а8 с!е ГопШпаМаи) 7 до 8 хиљада Фор. Монт р е љ (где су прве брескве у свету) добива годишње за брескве преко 50 лиљада Фор. Ако пређемо у Аустро-Угарску, ту нам стоји најбоље јужна Тиролска. Округ Боцен извози ван земље годишње 55 760 цената грожђа и другог воћа у вредности око 455 хиљаде Фор. а толико се исто потроши воћа и у земљи. Исто се тако извезе из Штирске годишње воћа за више стотина хиљада Фор. дунавом до Пеште а одатле даље. Исто тако силна новаца добива и Чешка за своје продано воће. Тако је н. пр. једини спахилук у Тешину год. 1859 добио за продато сирово воће 11 хиљада Фор. и ваља заати да готово све воћке беху младице. Многе општине у Чешкој издржавају своје званичнике једино од продатих младица из општинвртова, и од сировог воћа, које се по друмови бере. Кечкемет и Нађ-Кереш са околином добија до 100 хиљада мерица самих јабука; године 1868 продало се ту кајсија за 250 хиљада Фор. Вели се да у добрим годинама добијају ти људи за различито воће око милион Фор., које се прода већином у Немачку, Пољску и Русију. Кад се деци у школи омили посао и најпростије радње у томе покажу, а воћарске задруге га доцније као човека непрестано потстрекавају, поучавају, дотерују и са новим упознају, кад се задруге воћарске као што пуно има у Француској, [Немачкој, Инглеској, Америци, Шведској, Данској, Холандији и Бел-