Глас народа

354

пушта него на против, кад је и нужда заводу он без одназа вади свој новац по 2000 ф. и прави посла. Што се тиче дарова волели би сазнати какве је даре учинио „опредељени фонд"? Него сад још нешто господо цензори. Од задруге се тражио зајам, а тражили сузајам тај њих седам људи солидарно за које већ први пут рекосмо колико вреде имањем. Ајде што су гласове ваше при речи о том зајму у вашем друштву руководили штатути и „само интерес завода" — против тога ни да би речи. Али што цензоришете даље: „да и по штатутима и но уверењу цензораниконијевзастан са задругиним новцем галантирати се и разметати" — ту вас ваша цензорска обазривост издаје Види се да ви при вотирању тога зајманисте били само чувари тога штатута него сте и осим задругиног интереса били мало као људи и љубонитљиви, па сте ] азабрали чак и на што се тај зајам диже? Винебибили прави цензори —кадбидопустили да се ко с онимшто сеузајми „гал антира и размеће"! А кад је јасно да сте ви знали и то нашто се креће тај зајам, на сте држали за свој цензорски позив да се одупрете, да други не заложе своју веру, част ииметак у тако галантирање, — онда нек вас за то савест ваша награди, јер сте каопензори спаслине само задругу него чак и морал! Ал знате ви врло добро да се овдч није хтело галантирати и разметати него заложитиверуиимање у родољубиво и данас за сваког Србина најморалније дело. Ал кад већ ваш цензорски посао иде тако далеко, онда Не добро бити да га сдиректором заједно имате „пред очима" и онда, кадкакви кандидат башсротства буде заискао зајма на хиљаде. За чудо како се то поневиде људи.Ја сам директор! Мислиш, тај је раван ономе, који је старепшна на осам латински школа и на дванајст високоучени проФесора. Ја сам саветник ууправи, одборник, (Фсрвалтунгсрат!) Саветник! Ту одмах мислиш, дајетосаветиик владин у Бечу саветник самог престола, па од куд, да такав човек има „личногповерења" уједног доктора ФилозоФије, у једног бележника јуристу, у једног секретара јавног друштва, у једног редактора, у једног администратора са 1200 форинти плате, у једног касира општинског једног трговца сеоског и т. д. јер ти су људи заједно искали, па да двадесет Форината кредита свакоме даде. Али цензори неодговарају, за оно што раде, али нека зато нетраже од нас рачуна за оно што пишемо, и нека неваде за другог кестење. Што се тиче тога да унравитељ само бољак завода гледи, тако цензорк мисле, а ми, кад чујемо, а чули су ваљада и цензори, за друштво, које је куповало тајом папире банке једне по 110 или 115, а продавало их самој банци за 150 Фор. готових новаца а 170 на рачун, и то себи, као директори, задржало добитак, који у хиљаде иде, држимо да неће рећи

као онај, коме је господар дао десет гусака да чува. а кад је сутра дан отишао а оно девет, те господар га питаа диједесета?Ту јеодговара слуга. Господ.каже да није, и онда да увери слугу доведе десет људи па имЈрече, да сваки увати једну гуску. Њих девет увате а десетом нема. Шта је то; томе нема ? Е ко мује крив, што и он није вато докје било на гомили — на узети да је свеједно а био овај а био онај директор, а чувао овај слуга гуске а чувао онај. Ком је на једном месту свој интерес пречи, томе је и на другом. Ми нисмо зазирали ни друго шта рећипаниурадити, па није да се кријемо зато, него баш штосмо уверени да је задруга за међусобно помагање ваљан и најбољи завод, кога ми познајемо, овоотворенокажемо, и баш за то и опет довикујемо онима, којих се тиче, баш у корист завода писасмо оно пређе и ово сада, а ово имамо право рећи, јер знамо да завод није каса директорова него ту има крајцара исиротиње па и наше и постараћемо се да буде итолико да нам се и тамо глас чује. Дошло је време да се почнемо мало по мало разрачунавати и с неким те неким људима, који су знали изићи на *лас као родољуби. Има међу нама људи који су умели вешто удесити да им имена вечно брује по новина, који су знали, док су се још облизивали око масних лонаца, дићи као опозиционари, ко бајаги зарад општег материјалног интереса, вику до бога; а чим забагљаше и они прсте у те лонце — умукоше и словом и делом — јер су нашли кључеве и отворили оне браве које су требали. Ил зар да и даље ћутимо, кад видимо, да по неки разглашен родољуб тиме, што му име сваки час звони по новина, што га бирају у сто којекакви одбора, уме своје родољубље удесномприликом добро и да наплати. П зар је то родољубље кад таки даде кадкад коју мраку на добре цели — а кад га нека српска општина у највећој нужди својој умоли за преманотпис вексле, а он мајчин родољуб одере ту опшгину ли за свој потпис са више него сто Форината! И при таким појавима зар да не деремо маске с лица ? Цел дакле нашег ни пређашњег чланка ни овог додатканије друга него свући у користдруштву и новчаним заводима некима маску. Иеможе се имати и опаклија и Војводина. На свршетку онима, који веле, да неће лист више држати, одговарамо, да смо толико пута рекли: коме лист не треба, не треба ни да га држи, ми нећемо да га ико из милости држи. Или ваљда за то што ко држи један лист да је уједно купио опроштај грехова ?! Ако бог да, са новом годином „Глас народа" Ее нову снагу задобити и онда ће се тек почети право разрачунавање са пијавицама народним.