Глас народа

БРОЈ. 45.

У НОБОМЕ САДУ 9. НОВЕМБРА 1875.

ГОД1ША V.

Излази сваке седмице аијИИ ЧНР М 4% ■■ Ш ■№ УШ Ш Цена је. листу: на читавом табаку, I | МШ Шт Ш Д Д III 1 ШШ на годину 4 #0] Претилата. огласии до- I ШШ ШШ I Н дПШј Ш В Ш № ШШ На П ° године • • • 2 » ПИСИ шаљу се уредниш- Д VI ЈВ« И 1 Д Д Р® Ј| I 1 на три месеца . 1 „ ву „Гл. Народа у Н. Сад. ШШ вгАшАчт ■1јД |И< ЈГДииЈЈИ Ш&ЖЖ1ШШШ за Србију годишње 5 » ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

8А ОГЛАСЕ 11 .1АКА СЕ 5 НОВ. ОД СВАЕЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ КОЈИ ШТО ЧЕПШЕ ИЛИ У ШТО ВЕћЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

САБОРСКИ ОДБОР.

На другом месту у овом листу саопштавамо рад саборског одбора, који је у ионедељник 3. о. м. састао се у Карловцима. Саборски одбор то је, да на просто кажемо, мала влада за цркву, школу и Фондове православних Србаља у Аустро-Угарској, те се неки одборници, ма и у шали по томе министрима називају. Но шала на страну, власт и право одбора саборског врло је велико; што је њимаповерено, то је најдрагоценије благо народа српског у овим крајевима. У радњу саборског одбора упрво је очи господар његов, сабор српски, али и господар саборов народ, не скида очију с њега. То треба да има на уму еаборски одбор при сваком кораку своме. Радња његова треба да је као суза чиста а од стакла провиднија. Уверени смо да саборски одбор има и воље и родољубља доста, да извршује свој велиЕИ задатаЕ; али листу срнском, који једужаипазитинасваки рад српски, као мати на леп глас својећери, неможе се на ино, да непримети, да је саборски одбор у седници својој од 5 о. м. учинио нешто чему се нико није надао. Мислимо ту на избор књиговође првог. Није један пут да су се по јавним листовима о томе човеку ружни проносили гласови, није реткост и ван листова чути таке гласове и данас, а још се добро сећамо како је на прошломе сабору у двапут од посланика питан патријарх српски: је су ли му нознати покори тога човека, — и онет сада, када ни једним нотезом пера тај човекнепокуша да опере име своје, када патријарх ни словца није одговорио на питање о њему, те се узима по оној латинској пословици: ко ћути, одобрава, дасеказује тимедаимају право они, који о поменутом човеЕу ружно говоре, сада од сабора изабрани одбор бира скоро једногласно на тако важно меето таког човеЕа! Нека све то није истина, и ми неЕажемо дајесте, нека је он чист као сунце; али ту несрећу да се за н>им зло говори, немора делити с њиме саборски одбор. Хвали се вештина, али вешт је био иНРгрузберг. Боље мало мање вештине а вишелепагласа.Вештина се даде задобити, али изгубљено поштење неда се Наћи. Еаже се, он сада има само са цифрамапосла. Али једу меда и они, који нераде око њега. А друго мај-

стор уме себи приписати и оно, што га се не тиче. Знамо ми толико места, де њи више решавају, дасе даде зајам, али док се недаде леп Еолач овом или оном госнодину, ту је и решење и облигација и интабулација, али ниваЕо до готовог новца доћи. Тих Еолача хоћемо и да се једанпут опростимо, особито онде, де је народно име на белези. У допису из Еарловаца казује се и то, да је прст писара комесара Хуберова ту у нослу. Ако ће нам се и у таке ствари од горе плећати, опда смо свршили са својим газдовањем: ако ће ми прописивати и како ћу се носити засвоЈеновце, онда Фала на тој слободи! То је оно: само нек имамо кућу па ма други у њој господар био. То је оно што се попуштало и преко границе, што је петао пуштен у собу, па се ето и на астал попео. Али то зло, што је по вољи оних од горе испао такав човек, није само, него ту долази још нешто горе. Еада је сабор одредио да сваки манастир добије економе, тонијеништа зло, него добро било; али је зло, што су већином изабрани онаки економи и и шта би? Баш због тих хрђавих економа укинутоје то, да у опште буде економа у манастиру. Неволемо зло слутити, али, знајуђи коликонасје муке стало док смо што добили и колико су се они одупирали док су нам дали, бојимо се да се тиме самоме делу саборском, самом, одбору у опште, нога неподмеће. Сваки министар, кад то посгане, има неки програм, неки иравац, кога се држи; непримали му се правац, он се пре уклања него што се поклања. Наши неки држе се великог имена али се недрже оног, што уз то иде. Новоизбрани књиговођа имао је прере 1000 Фор. сада пак има 1500 Фор. плате. Измењено је даклеод старога то .да је 500 Фор. више добио! Јели токазан народноме чиновнику, што се неуме да одржи на лепоме гласу, и је ли вредно наштити се, да за тобом ружно не говоре. Нзбор је овај за време. Надамо се, да ће дотле наћи се и бољих прилика и других људи, који Пе мало више пазити на образ народњи.

^<ЛЛ/^\АЛ/\ЛЛлл.