Глас народа

јела, на стрвинама, у опште иуха је онде, где се трулежом трује ваздух. У том поквареном ваздуху је милијунима од оних животињина, а све су се залегле у трулежи. — Шта сад мухе раде? Јамачно сте гледали муху кад се треби, кад се вивка као тица. Ериоца опусти, ножицама их но неколико пута поглади, па онда Бе предњим ногама поћи њушци, као да што једе. Ми мислимо да се муха тако чисти, као што раде тице и мачка. Али није тако. Н инглески имичар Емрсн је то мотрио и испитивао, па ево шта је нашао: На мухина крила нападају милијуни од тих сиЕушних шкодљивих животињица, а муха их с крила купи и једе. С тога и мухе траже покварен ваздухи стрвине, с тога их је јатомице, где је смрада и квара, па с тога и јесу дебеле само у поквареном ваздуху. Где год је чистоЕе, здрава свежа ваздуха. онде их је мало, на и што их је, све су мршаве као ртови. Наравно с тога, што немају довољне хране. Мухе дакле тамане те животињице по ваздуху, чисте од њих ваздух и тиме су за здравље човеково од преке користи. У којој мери они то чине, н могу ли они тај силан број од тих животињица свладати, то се не може јамачно измерити. Толико знамо и «ами да се муха веома често вивка, а Емерсн дока-

зује, да је увек сијасет тих животињица намухини крили. Он их је са мухиних крила стругао и под микроскопом испитивао. Како му драго, толико је доказано, да муха тражи те животињице, да их тамани а мора бити у великом броју, јер и муха има доста да се тиме чисти покваре, кужан ваздух у којем би се човек иначе лако поболео. То је, мислим, довољно, а да признамо, да и муха има свога определења на свету, да је корисна човеку, и да је особчт^ онде погрешно мухе гањати, где је ваздух покварен и кужан. Дакако да ја не велим, да треба мухе напустити ма шта радиле, и да их ваља патити. На против: муха се треба већ из више узрока чувати (на пр. да не пренашају болест), али не тиме да их убијамо и таманимо, где су се нашле, него тиме, да чистоћом гледимо да их и не запатимо. Почисти сваку мрвицу, избриши сваку локвицу, не остављај ништа да ти труне, да се усмради, отварај често одаје, па јамачно не ћеш муха имати. Но гдекоја се мора боме свугде наћи, а јатом ће их бити само онде, где је нечистоће. По томе је муха уједно и мерило за ваљаност газдаричину. Ето, куда тако мала ствар замаша. М. Ј. Батут.

В Е Л Е Како се да сачувати, да те змија не ује. Раденици унољу често ноћивају на сред поља. Реткоје поље де змија нема. Змија, ма да јој је крв ладна ипак воле топлину те кад човек заспи привуче се и легне на њега. Док је човек миран мирна је и она, али чим се он макне одмах је уједен. Да би се од тог сачувао треба увек у такој прилици да уза се има белог лука на чиј мирис змија тако мрзи да бежи до ето врага од њега. Још је боље кад је лукац ољуштен у чешљеви а не у главици. С тога у аргентинској републици де војници на граници но нољу спавају, ови увек уза се бела лука носе и није се ни кад десило, да ј п кога змија ујела. Како се поправља >рђава каФа. Ми држимо да кад кажемо трговцу дај ми перл ка«>е, да смо добили најбољу ка$у, но нек смо добили најбољу сорту од те каФе, још то није најбоља ка$а. Није сне злато што се сија, па зато сваку ка$у добро је најпре два триред врелом водом прелити и метути на ланену крпу да се оцеди и осуши, па ће се видити шта га ту има прљотине и Фарбе којекакве. Лек од Филоксере. Од како је та гњида чак и у Панчево дошла знаду за њу и Ванатани па и Вачвани и Сремци, ма да јој је тако чудно име да га они немогу да утубе него кажу филин ексер. Та буба то је сува болест чокотова и као што од ове неможе да се на^е правог лека, тако не неможе ни од филоксере дасе на^е, него се тек нага^а. Тако јенекиБалбијани пронашо, да та животињица леже јаја из који

Ш Е Е. излазе мушкарци, који имају крила и женске без крила горе на земљи у зраку. Црвић кад се излеже домили на чокот па одатале на лозу. Јаја се носеу јесен и јамачно да се те животињице у пролеће легу. Дакле, вели Валбијани, главно је да се неда црву на чокот, а то се може учинити ако се око чокота, каква машћурина помешана са иверјем ситнимпоспе и једнако олајом или машћу влажи. То би требало одмах после бербе учинити, па би се тиме много те згадије нотаманило. Најбољи маџарски дуван сади се на спаилуку гро$а ДежеФије у Кираљтелеку. На бечкој светској изложби добно је тај дуван награду, фини је, има леп мирис, лено лице, танке жиле и лишће. Најбоље гвоздене осовине, прави ЈозеФ Хајзер, дворски Фабрикант у Гамингу у дољној Аустрији. Наши Вачвани никуд без гвоздени кола а и Сремци. Фабрика горњи има свој знак па би моглиуправо из фабрике наручити наши ковачи те осовине. пд кад су постале бароке. Бароку или немецки перике метути на главу, то је што наши кажу носи туђу косу. Нрву туђу косу (пароку) понео је добри Филип Херцог Вургундски. Он се сирома морао три пут женити. па кад је трећи пут мето ћилим на кола, а то је било године 1431, па сирома оћелавио а допала му се лепа Пзабела Португалска, он се поплаши да га због голе тикве неће одбити, те на$е вештог бербера, неког Француза Нијера Лоршо из Лијона, па му овај направи, лепу, плаву кокорнаву