Глас народа

374

косу. Шта је Херцог платио незна се, али се знада су бароке у први мах коштале по 1000 талира, ато је с тога, јер нико није хтео своју косу продавати. Чудна обрана. Вик се брани рогови, мачка ноктима, пас зубима и т. д. а има у аргиптинској републици у Америци, у пустари шта се зове Кампас,

која је налик на мало псетанце, и зове се Сорино. Та животињица брани се смрадом. Еад се њој ео приближи она баци из себе неки смрад, који тако смрди, да те мора несвест уватити, и као прокажен мораш се по више недеља од света уклонити, јер нико ни најроренији неможе ти од смрада дођи.

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Карловци 9. новембра 1875. Имам вам са саборског одбора ]ош додати, да је Хуберовом писару Кишу заиста одобрен зајам из народних Фондова. Једном је саборски одбор решио, да Ее се зајам давати по реду како се ко пријави, и с тога је и у новинама разгласио, да не вреди да се даље и игпте зајам, и нозвао је оне, којима би требала писмена, а не би могли чекати на гајам, да их узму натраг. Као што чујемо, има их до 200 пријављено. Али опет за то је пред Јсве истрчао комесаров писар Киш и доби преко реда. За то да овај добије зајам, заузимао се јако патријарх и владика СтојковиЕ. КасапиновиН је сам томе противан био. СеЕаКете се, да је некад владика ТеоФан ЖивковиЕ поклонио из манастира Вездина народном фонду 25 хиљада ворината у облигацијама. Сада се показало, да је то таки новац, који манастир неможе никоме поклањати , те се морао натраг вратити и манастир је поклонио фонду интерес од тога новца. У седници административног одбора ове архидијецезе, ски-

нут је с председништва досадањи предеедннк румске црквене општине, а тако исто и тутор због нереда. Ни један ни другн неЕе со моЕи више бирати. Скупштипа досадава црквена у Руми распустиЕе се, а то има извршити Александар ЈовановиК из Саеа. Седница консисторијална у овој дијецези биЕе 19. новембра, административног епархијског одбора 25. нов. Надамо се, да Ее сви, који су у те седнице позвани и доЕи. У мало што не заборавих. Чује се, да је саборски одбор примио понуду Ст. В. ПоповиЕа реФерента, да овај издаје „Митрополитски Гласник". Искао је том приликом, да сабор наложк општинама, да морају тај лист држати, но то није усвојено. Овде се бави позориште неког Фотије ИличиЕа, које је и вукло до хиљаду Форината, а боље бн било, да је и десети део отишао на Херцеговце, него што се бебукаше по Карловци ови комендијаши, који пијани нападаше на агенцији на иоштене људе, који нехтедоше долазити да гледе бруку комедијашку.

С Е 0 С К И Н А Т А Р 0 Ш

(Наставак.)

Да се вратимо на суђење потричарима, Де се оре и сеје ту ти је потричарење увек у најбољем јеку. Волије ти ратар замаћи у туђу зоб, узабрати туђ кукуруз или попасти туђу ливаду него видити свога покојног оца. Па не само младом ратару него и седом старцу, па и жени и баби у души је потрти комшију, покопати му кромпир или побрати бундеве. Па и самв поглавари општински нису нимало бољи од њихова слуге или друге чељади. А има места, де су и господара кнеза уватили да коси ту|Ју траву и т. д. То се тако одомаЕило, да товећ није никаква срамота, кад кога у потрици увате. Али сиротињска је њива и онако мала, па кад се и оно мало преполови, онда јадног сиромаха боле да не може опростити. Новоме натарошу додијале су биле тужбе иа потричаре још с пролеђа, де је све зелено, де ништа није за потребу, а шта ће још на лето бити? — На лето морате господине натарошу преко недеље две сесије држати, толико ће ту тужбе бити због нотрице. рече плајаш Ђука новомо натарошу. — Не Кемо ни једну, кад сваки сат вреди дукат зар да се људи но суду вуку, то неће бити, налето кад дође жетва, до&ле год оватраје, неће бити сесије. — То можете учинити г. натарошу, али потрица 0 стаје.

— Неће ни ње бити. — Да Вог да, али ја сам слушао десет канетана, који су тако казали, па често ноћу сели на кола, новели каплара, па кога увате у потрици они ома држи штандрек, удрипо 25 батина наште срце, па опет крађе и потрице у пољу толико, да ми је само то што је било за једну годину, па да питам господар кнеза, пошто му је шилт. Видићемо, заврпшо је натарош, али Ђука је јога и после тога нешто гунђао, о^лазећииз собе, јамачно је кроз зубе брбљао, нашао <• ћивта да истребииотрицу а баталијун није могао. Натарош је у договору с кнезом сазвао општину разложио јој какво је то зло потрица и општина је закључила, да ко се први пут увати у забрани или потрици, плаћа пет Фор. а, вр. и штету. ко други нут плаћа десет $ор. и штету. Половина од тога да иде у сиротињски фонд , а половина ономе, ко јави потричара. Сесија имала је по томе судити, а кнез је имао одмах без икаква изровора пресуду извршити. Истога дана дакле, кад је жена тужила квочку, било је на сесији до десет потричара, које су чувари у забрани уватили. У потрици била су и два поглаварска сина и натарошев кум, али их чувари нису тужили. — Уђе један потричар у суд.