Глас народа

375

— Ти сн море Јово био у забрани. — Ја господар кнеже нисам знао да је тамо забрана. — Нисам знао, ваљда ћу ја узети добош па иБи теби под нос да ти кажем, де је забрана, то је изјављено на заповести. — Ја нисам био на заповести. — Па онда си и за то крив, излази на поље, нек дође други. — Море Пајо, ти си се прохуљио. Твој отац је био царски Фелбап ти си се направио потричар. — Ко то кажеР Ја нисам ноКас ни био у пољу. — Нек уре Гавра чувар. заиоведи кнез — Ти рече да си уватио Пају у потрици! — Јесам. — Лаже, господар кнеже! Ми смо се пре две недеље у бирцузу свадили, па сад хоће да ми се свети. То је оно, окрену се Паја чувару, што си ти рекао: добићу ]а тебе; добиВеш кад си лажов. То је Паја таким гласом изговорио, да би, ео незна наше људе, морао свако рећи, да истину говори. — Изиђите на поље, рече кнез и обоица изађоше, УЈе н трећи. И тај није крив. — Ја сам, рече он, пасо коње на ледина де није забрана а чувари су дошли, па отерали коње у забрану, самода добију половину глобе. Боље је сада, од како је тај нови закон, бити чувар него попа, направиће они себи тако лепу крајцару.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Црногорац отац). оедамнајест рођене браИе Црногораца завере се у последњем црногорском рату г. 1862 да Ее усредтвбора убити Омер-пашу као оноМилошМурата. Одујунаци, али се натраг ни један не врати. У седамнајст гробова норећапи беху синови с т арца Црногорца. Дванајст н>их беху ожењени. Дванајст удовица. еиљих кукавица, до!ју на гробље са седим оцем. Удовице стану запевати, а отац им недаде, него узме гусле и опева јуначку смрт својих синова. (Српски 'ћилим и Палатин Јосиф). Год. 1812. Урош Несторовић као главни школ. надзорник обилазеВи срп. нар. школе по Бачкој, до!је у седо Станичиће. где код тамошњега свештеника Марка ВрачариЕа одседне. Лршшком том впази на столу врло леп са златним и сребрним жицама израЈени Вилим. Немогавши своме љубопитству одољети, запита домаЕина, од куда му тај красан Вилим ? Честити отац Марко отговори да су тај Внлим златне руке његове попадије откале. НесторовиВ похвали своју домаВицу, и зажели да му ова свој ћилим прода. Добра домаВица се на то насмепти, рекавши, да јој Вилим није на продају, но да Ве га онаг. конзилијару поклонити кад му се тако допада. НесторовиЕ нрими са захвалношћу драгоцени дар и при поласку понесе га собом Кад се НесторовиК врати у Будим, оде к Палатину Јоси«у, Да му о своме раду рачуна даде. По свршеном извештају, похвали се НесторовиЕ П латину, како јеод станичиЕке попадије дибио тако красан срп. Еилим, да га никаква Фабрика лепшег израдити не може. Палатиту се та хвала мало претерана учини те с тога зажели Еидим видити. Еад НесторовиЕ Еилим донесе Н>егово Височество озбиљно рече: „Заиста ово су златне руке

— Можеш ли ти то доказати. — Како ћу доказати. кад сам ја заспо био, аони онда коње отерали — Е, па крив си и за то, што си заспо. Да сам ја твој отац, извукао би ти лутрију, даби три дана на ладном камену седио. Излази на поље. — Нек уђе четврти. Знам да ће и овај казати, да није крив, алл шта ћемо, морамо их Форме ради саслушати, рече кнез. Уђе и четврти. — Ти си био у забрани. — Јесам. — Шта, је си, видишти безобразника једног, како се он чисто $ади тиме, осуше се на овога суђаје. — Јесам, али видио сам од ваших синова. Славна се сесија убезекну. Сви занемише, Кнез и натарош и оне суђаје, чија нису деца, згледаше се а очеви потричареви оборише главе. Натарош шапуће нешто кнезу. Вели му. да бите суђаје морале сада одступити, а ови се тргоше, па се продераше Напоље псето лажљиво! А имаш ли ти сведока да је тако, ето жандари нису ове тужили, да су они били у потрипи и они би били тужени, запитаће натарош. Имам, ето и ваш је кум био и његов слуга, али жандари да се улажу вама и поглаварима, не тужише ни једног. (Наставиће се )

ткале! НесторовиЕу. ви сте среВан, што се таком Српкињом поносити можете!" К*д видн НесторовиЕ да се и палатину допада, понуди га ш њим и после велике молбе конзилијареве, примн палатин Јосиф Еилим и својом руком застре ш њим јодан — у својој најсјајнијој соби стојеЕи стол. Слава станичкој попадиж Соси! —ш—ј.—

Прво-сеоско-бокешка књижннца. Нигди у свој Боки, нити постоји штамнарија, нити у њој изилази који лист. Данас је колико и једно и друго јако потребно на овим странама, као странкама привезатим узастране гди се има великог поеловања, као и уз Ерцег-Нови, гди је живи саобраВа! браЕе наше усташа и бораца за сдободу, ради чега, управл се „прво сеоско-бокешке књижнице" и ријешида издавати дист под насловом „Бокешки Гласник* у ворист наше херцеговачао-босанске браЕе; са обзиром на укупно братство но како је наша управа тек скорашња, није у стању без братског и родољубног одзива сама по себи штамнарију завести и установити, зато овим најучтивим врстама управа позивље и нрипада у добротама високоцијењеног уредништва и задружне штампарије, да би се имала доброта овој се управи одаавати макар и су неколико фунти Еирилских, латинских, и немачких слова: петита, цитата, хартије и других штаипарији односеКих се апарата, па макар све било и постаро и т. д., као добровољним прилогом, а тим помоВи установити прву бокошку штампарију, као што је родољубним одзнвом установљена и прво* бокељска књижница.