Глас народа

386

Држи се да ће цена земље скочити и да ће вухера нестати, ако држава постара се, да се удесе касе неке, одакде ће земљеиедци но мади интерес добивати зајма. Таке касе хоће, да се распростру по свима, крајевима. Из тих да се даје у три руке земљеделцу новац у зајам. Прво ка браду: Тај би се новац морао брзо враћати. Друго на непокретнооти: Тај би се новац издавао онима, који хоће да куне земље или да дигну зграду, која је нужна за економију или друго тако шта, и тај би се новацимао полагано — интерес и пвнешто главног — одплаћиват' 7 . Треће: давао би се новац на плод земаљски, на рану. Тај би се новац имао брже враћати. У Немачкој има таквих друштава у Рајнској ировинцији, така је Ра$ејзенова каса за позајмљивање. Но све то није довољно, главно је, да свако себе, или кад то не може да, само друштво себе испомаже. Код вухеровања треба двоје. Прво онај који вухерује и онај који тражи тога вухера. Ј злочину, који „вухер" чини помагач је и овај други. Али кад се већ нема куда, онда су најбоља друштва заузајмично помагање.

Л У К Л Б У написао Јово (Наста Истина да су се Турци били повукли У градове и нешто утишали, али је Ј1ука разабрао, да њихова тишина представља скору олујину, као што је и дошла мало касније. За то се Лука из нетнијех жила напрезао да, док је на вријемо, што боље уреди своју војску и провиди што је од потребе. Ово турско мировање не потраја дуго, јер узвелике посте пред Васкресенијо год. 1862. ударише Турци са свијех страна на Црну Гору и на буњене краје. Селим иУсеин-иаша ударише на Васојевиће, али срећно не проЈоше, јер их дочека славни јунак Миљан, те разби Турке; Оелим-паша погину а Усеинпаша побјеже. У исто доба удари Дервиш и Сали-паша наГацко са 30000 војника и седам пута идоше да нрођукроз Дугу и унесу тајин у Никшић, али им не иснаде за руком, јер војвода Петар Вукотић са Херцеговцима дочекиваше и узбијаше Турке. Док на пошљетку Турци увидјеше, да ће прије сви изгинути, него продријети кроз Дугу, за то паше подигоше војску, те окренуше с њоме нреко Бањана низ Еиту планину пут Никшића. Срби се касно сјетише овој нромјени, на не могоше приспјети да нретеку пут Турцима, али ипак онај дан нодијелише мегдан са Турпима близу града Никшића. Војвода Вукотић стиже из Дуге и о-

То иде тако. Сложе се њих више. Мету новце у гомилу једну, сваки помало, и то не у један цут, него сваке недеље по 10 до 50 нов. и ето за неко време накупи се леиа сума. Данас треба мени, сутра теби, па се сви испомажемо редом. Таких друштава има различитих. Има оно, што и другима, који ништа неулаже даје новац у зајам, то је друштво већ у неку руку мали вухер. Има опет тако, де само онидобијају, који су чланови и нико више. За тако друштво не треба велик капитал У Ловаско-беринској задрузи за међусобно помагање нема више капитала него 4406 ф. и тоједоста да подмири потребе чланова, који су у том друштву* Таких друштава могло би у сваком месту бити. Ту могу сами улагачи уреривати, не треба ту беамтера, за које се нека друштва и дижу и због којих је дошло, да су интереси бдизу чивутских. Нека се ту само подједнаки људи у коло ватају. Вогаташа никако не примати, јер ко .је још спрезао миша смачком. Он ће се доченати да буде директор, па од твога је господар. Има памети и у небогаташа, апоштења јамачно више. Нека разборитији људи о овоме промисле, на нека се носла прихвате, ми држимо да ће берићетан бити.

К А Л О В И ћ Наки^енови-ћ. ак.) твори бој с Турцима, битка је цио дан трајала, док на пошљетку Дервиш-наша уђе и унесе тајин у Никшиће. Сали-паша погину у боју; њега носијечеДајо Мирковић из Бањана. По што је Дервиш-паш унио тајин у Никшиће и уредио своју војску, он се крене даље ишфеуБрда гдје се све паше састадоше, пак са многобројном силом, под врховнијем заповједништвом Омер-паше послије крвавијех и жестокијех битака, продријеше до 1'иЈеке. Кроз ово вријеме Вукаловић се ненрестано борио око Требиња са Мехмед пашом, који је често испадао из града и нанадао Зунце. Кад видЈе Кнез Пикола да је сила Турска ушлау њихову границу, нозва све Србе у помоћ, не би ли одбијо Турке од Гијеке. У оно доба многи околни Срби прискочише у помоћ својој браћи Црногорцима а и Вукаловић, нрем да бјеше у великоЈ онасности, џ не икајући него 4000 воЈника, ипак изабра измеру овијех 1000 момака и нред њима Луку Петковића, те их носла браћи у помоћ. Потоцима се крв лила око Гијеке, очајнички су се борили докне додија једној и другој страни, те се на Ријеци закључи мир о Госпођину-дневи год. 1862. у то доба и Вукаловић склоии неко примирјв с Турцима, и оде у Дубровннк са Петковићем и Л>у-