Глас народа

387

бибратићем да се погоди о условима мира са Еуршид-пашом, који је нарочито на ту сврху из Цариграда био послан. Чим се ВукаловиЕ састаде са Куршид-пашом, каза да он мира неНе с Турпима, док се не поврати прва самоуправа свијем буњенијем крајима од ријеке Таре до мора на дно Суторине. Лри том да му се даде власт да он може држати по овијем крајима 500 пандура, ради бољег реда, и да Турска има плаВати свакому пандуру по дукат на мјесец и оку брагана * на дан. Уз то да се никаква турска власт нема начати ни у какве послове у буњенијем крајима, нити има народ признавати аге ни бегове, а још мање кулучити њима. Само пак да се да.је царски порези то од куНе, а он са главарима да Ее побирати харач и давати паши, али за неколико година да се харач не побира, док се народ не поможе, јер је истротпен. те нема од куда плаВати пореза. Еургаид-паша нема куд ни камо, него прими све услове Лучине и прогласи га за „бимбашу" од Херцеговине, али се Лука овијем именом није даозвати. Поелије неког времена, кад се у септембру год. 1863 састадоше турске паше и везири у Мосгару, позваше и ВукаловиКа да се потврди онај уговор и мир, што је у Дубровнику био утаначен. Али Лука, познајуЕи лукавство турско, није хотио поЕи. него посла своје људе, у војима највише повјерења имаше и то: својега брата Јола. Рада ВабиЕа из Рудина, Дреку Гргуревића из Гацка, Луку Петковића и МиЕа ЉубибратиЂа, својега побочника. При одласку Лука их сјетовагае: да добро пазе, да их Турци неби преварили, за то нека пагаама не приступа један, по један, него сви заједно и то под оружјем, јер су Турца старе варалице, те их могу лако преварити. Ови Лучини изасланици пођогае у Мостар и урадише као гато им је Лука наредио. А док су они

приступили пашама, устаде Ђеодед-пагаа царскивезир из Стамбола и поведе ријеч, не би ли какопреговорио ове Лучине изасланике и пречинио овај уговор. Али видјеЕи да у намјери не може успјети, махну се пријеваре и обеЕања, те позва све присутне да иотпигау и потврде поменути уговор. Сви дакле потписаше учињени уговор и нотврдише све, као ште је било уречено с Луком у Дубровнику. На овоме се овај састанак сврши и Лучини се изасланици кренуше из Мостара. Док се ови вратигае на Зупце и јавише Луци како је уговор утвррен и потнисан, Лука се одмах упути па свијем буњенијем крајима да потврдиглаваре и јави народу услове уговореног мира са Турцима. Кад ненадно посла неко од некуда неког Јована су 30 момака, да дочека и убије неумореног борца за слободу сриску, војводу Луку Вукаловића. Али Лучини поштоватељи и пријатељи,на вријеме осујетише ову злобну намјеру и спасоше га од очевидне погибије. — 0 тагата славо! о људска пријеваро! о паклена зависти! тако ли си награђује родољубље? тако ли се челиче карактери? тако ли али нека. не Бу даље: „Ко гатотражисам Бе наћи! Ко олују сије, буру жање"! Са свијем тијем Лука оби|)е све крајеве и народ га свуда усрдно и весело прими, на се вратиздраво на Зупце, гдје остаде за неко време у миру. Послијед оговора и преговора и братскијех издаја често су турске власти позивале Луку у Мостар и Требиње, али он није хотио никада поПи, бојећи се какве нријеваре. Док на понгљетку Требињски кајмакан, Мумин еФендиЈа: дође главом су 500 код турске тврђаве на Зунце, и позва Луку на састанак, ради иеког договора. Вукаловић премда је знао кајмакову намјеру, али ипакодважи се те узе 100 момака и по!)е кодтурске твр!)аве на састанак са Мумин еФенднјом. ШаставкЕе се.)

ГРАђА ЗА ИСТОРИЈУ СРП. П0ЕРЕТА Г. 1848. Саопштио ш—ј—. (Наставак.)

Најпре је прочитао списак членованародне скупштине ове, који се с проводителним писмамау 76 комада овде се под В. у оригиналу прикључује, додавајући то, да стан илочки, черевићки, окружије вуковарско, вароши Вуковар и Илок, премда су сви позвани, представнике своје на ову свунштину послали нису. По том су једногласно изабрани: а.) за редовне предсједатеље скупштине ове свјатјејши Господин Патријарх Јосиф. и његовасветлост Господин војвода СтеФан, — за првог подпредсједа- ј теља Његово Преосвјагаченство Господин Еиископ

карлштадски Евегени Јоановић, за другогподпредсједатеља Господин каваљер и народни посланик Јаков Живановић. б.) за ирвог секретара изабран је г. Ливи Радивојевић. сл сремске жупаније окружн« судац ердевички, за другог секретара г. Милош Гадојчић, медицине доктор, — обоје народни представници. в.) за редовника, који ће о том бригу водити, да сваки словослов у скупштини оним редомговори, којим се редом јавио, избран је г. медицине доктор и народни нредставник Георги Пантелић. При избору ови лица иримјечено је за оба редо-

*