Глас народа

404

кућу. Ада ће их бити срамота кад га стану скидати и Мађарски дизати," Ове, и млоге друге бљувотине он је пред народом изговарао. Даље тај изрод никакву народњу службу није хтео исполњавати, т. ј. нити у логор дати кола од своје куКе, нити с коли послуживати, док неколико људи недођоше из логора и њега као изрода везаше и тамо у логор као принуждена не однесоше — но и тамо он по свом старом обичају буни људе, сјеје сјеме раздора и немира и одушевленије народа стара се угасити с тим што којекакве нротивности им говори, т. ј. да Мађари нама нису ништа криви, нити пак нама зло чине, но

то је воља самога цара, да ми против њи војујемо и да се Мађари за то иротив нас дижу, и да мн неможемо њима ништа учииити, нити нак досадити; јер у њи је сва сила. а то ми вели он немамо, тако морамо страдати. — Такова и тим нодобна он у логору на Јарку међу нашим оппггествои изговара, које за дужност нашу почитујемо њега високославном одбору пријавити с том жељом, да би се с њим по благорасужденију постунило. Из засједанија под-одбора Тителског дне 18-го августи 1848. (Продужиће се.)

^-<гј\гј\гј~\ј\ј\г<ллг*^*

С Т А Р И Н Е С Р II С Е Е.

Треће јеписмо од старих времена, управљено од стране Патријарха Арсенија Чарнојевића из Пећске Натријаршије, на Еир Ника Перазића војводу тадашњег у Наштројевиће у коме изјављује своје стање у то доба, уједно ноучавајући народ овдашњи који је у то време био под управом његовом; и на последку препоручује иородици Франовића у 1'ежевићу, да врате оно монастиру баштине што су заузели својевољно. Исти Франовићи живе и данас најближе овог манастира, и незна се да су ту притишњену земљу кадгод повратили, за коју спомиње патријарх Чарнојевић: зато находим за добро овде саопштитињегово писмо, да би се у „Гл. Народу" печатати могло, — како би се тим когод од млађег нараштаја побудио (у Фамилији Франовића) и речене земље новратио, —јерно насљедству они могу знати на чијој »емљи живе; — за ово кад буде у поменутомлисту увршћено, држим да ће когод одговорити усљед опомене патријархове, како је ствар престала? Или у нротивном случају сетити се да ипак драговољно вавјештање поврати. Писмо ово гласи овако: Арсеније Божијеју милостију Архијепископ Пе^ски и васем Серблем, Болгаром, и всего Иллирика Патријарх. Умјеније наше пишет. В богом покривајемоје и в ними власници почтеноје нлеме Наштровиче и режевиче: Прво је Благовјејним Свјашчечиком. достопочаственим Судијам, и избраним Војеводам, Поглавитим Старешинам и во сему ночтеному збору. Влагодат божија, и покров пречистија Богородици а о нашеј смерности молитва и првопастирскоје благословеније будет над вами и на домјех и на чадјех ваших: Ашче бо желајетео нас разумјети благодатију Христовоју и застунленијем пречистија Богородице здраво в животје находимо се: а за ино како је Божије хотјеније, бједи и зла и тјаготе и сувише подноеимо, обаче на благо Бога сву своју надежду полагамо за ходјатајство пречистија Богородице. Толико како нам Монастир беше вода разорила даде Бог слободу Царску и госиодску достаемо и све!лепо создасмо и соградисмо болше иерваго: Само под велики долг подпадосмо обнављајући; него на Бога се

надајемо и на правиславније Христијане, да нам помошч сотворјат, да се и ми долга свободимо: Паки Христољубије Ваше држите се леио и нраво православнаго закона восточнаго Хрнстјанскаго, и к Церкви Божијеј често нристуиајте са чистим сердцем и исновједанијем: Манастирожителе и остале Свјашченике лепо ночитујте како слуге божије: понеже они бога мољат о здравији и спасенији вашем: такожде и своје заиоведнике и Старешине снимајите и иочитујте, ме|1у себе љубав имејте, јако да и вами Бог васја мирнаја и благаја дарует: Разумјели смо како се међу вами ова ствар находи, Сад који Христјанин прилог учини у који Монастир и нриложи, тојеБогу али башчину, али друго шчо движимо: Пак иосле ини раде да они отиму Монастиру и поправ једни отимљу; шчо је Христијанска дужност дати Монастиру, а не отети Монастирско: Зато неправо чине, то није мило ни Богу ни Человјеком; и за такову ствар Бог нушча казањ и гњев на људе и на земљу Но православни Народе чините да Црковно между вами не гине. То је Божије и слугах божијих, но ако је који шчто цркви увредио, да има вратит и заповедамо ако послужни будемо: Нику и Стјену Франову и брату му Франу: да то башчине и Маслина Црковних шчо су узели нак цркви да врну: тако им Бог свако добро даровао: Во нрочем се Христова благодат са васеми вами Амин. Јунија 3. У Патријаршији 1677 {'одине. Нечат иатријаршије Србске чисто се може прочитати у почетку писма означене рјечи: (Адреса на писму:) Благочестивим Свјашчеником, препошчованим Суђијам и Војеводам, и племенитому збору Паштровичкому Честно датн ое у ПашчројевиЂе илити у племе Режеви^ско Господину Војводи Кир Нику Перазичу. Ово је сходно своме оригиналу нреиисато, само што сам ио новој азбуци довео, а иначе ностоји непремјењено свака реч. У Монастиру 1'ежевићу у Паштројевићима 18 новембра 1875 год. Михаило Ранковић јеромонах.

—-С —