Глас народа

405

ДОПИСИ „ГЛАСУ ИАРОДА."

у Новоме Саду 7. Децембра. Ја доле подписани, којидржим „Гдас народа" од како је почео излазити и сваки број читам гако, да обичио како га узмем у руке прегледам различности, и док је било (биће ако Бог да и од нове године У.) :шта бива по свету, исто тако, а по томе дописе, тако сам радио а са прошлим бројем и одмах ми унаде у очи допис једног овдаш- | н>ег раденика, у коме говори о беснилу силног, што се односи ј на занатлије, који раденику посла дају. те немогуада колико као занатлијазнам и даби се и друга страна чула, не проговорим о томе како стош кал®а према мајстору. Ја сам био калфа и то потпуних седам година п био сам у више места и вароши код мајстора у послу и нигде нисам наишао на беснило силног, нити је икоји кал®а наишао, који је ваљан, и који ,је свој погођен посао свагда на време свршавао Ако се поменутом раденику каква неправда десила то је он тако зове; јер може бити, да он није свој посао на време свршио или као што треба извршно. Може ди на то мајстор, од кога се све иште оћутати а да ками и што противно не рекне. Калфе се туже да су они у јарду, али данас је боље бити кал#а него мајстор. То виде и саме калФе, ако хоКе правични да буду. Ако мајстор није на време порцију платио ето Февдуетга, ако му се што наручи, мора радити на почек, а жена и деца и калФе морају јести, и ови последњи неће да знају шта је чекај. Ако је мајстор израдио што и одно на вашар, он је морао подвоз платити и дангубити, а хоће ди што продати то нико не пита.

Кад доЈе с вашара, ту већ чека кад®а а обично напред му се пдатити мора, оннечека да се прода ура1јени еспап. Еал®а још незна шта је зло, докле год туђ лебац једе. Нјему мора соба угрејана бити, он не пита од куда дрва. Што се раденик тужи, да мора са столице да спада тога бар сада у овоме добу, де се на парче ради, нема, њему стоји од воље како ће радити, ако хоће више да васдужи више и радити мора. Што се тога тиче ко с кога живи, то би мајстор могао пре калфу запитати него овај њега. Друго је трговац, који препродаје занатлијски еспап, а друго мајстор, који и сам засуче руке те ради, па често боље би му било, да сам ради него да кал®е држи, јер да не би ови за бадава седили, он им више пута даје онај посао, који би могао сам израдити Нека се каж<? рука руку пере па је право свима, а заиста занатлија ако икоме на свету, а оно најводије ономе, који ће сутра бити, што је он данас. Та зар ! се невиди, да су и мајстори дааас прости раденицп, како су им Фабрике и трговине посао преотеди, те ако се раденик, који се у овоме двсту тужио у љутини, кад се тешко правично суди, и заборавио, ,ја му то опраштам, и додајем, да овонисам писао ради одговора нстоме, него да изложим како стоји мајI стор према калФи и какво је данас стање мајсторово, а свршујеш с тим, да Еу ја увек у својој кући бити старији, амој млађи млаћи, када се опште радаонице подигну онда нека буде другојачије. ђока Крушедолац.

С Е 0 С К И Н А (Наставак.) Капетан Дануша, лупешки вођа и арендатор заредили су дакле по селу.... од куПе до куће, носе грдне нлакате на којимапише: „живио. . . носланик,

Т А Р 0 Ш

члаНјВладине странке!" нуде људма да их лепе на своје куИе, и веле, да ако тај испадне за посланика, да Ее се добити рит од царевине забадава, да Бе чивути који су узели исти под аренду, па кад ихтеводапотопила и они побегди, а ништа платили нису, све морати платити, јер солгабиров ће онда да узапти (конФисцира) машине и марву чикутску, што је за њима остало, иначе, ако се општина усуди, да то не изда, онда ће све општинаре под криминал, обећаваше даље, да ће порција смањити се, да ће сваком бити слободно пећи ракију и садити дувана колико хоће и најпосле. да ће се садањи онштинари позбацати и на њихово место доћи они, који буду гласали за посланика, кога Лануша и лупешки вођа препоРУ^УЈУ, најпосле претише, да ће сваки онај платити пет сребра глобе, који не гласа за њихова кандидата, да никад на суду неће имати право, да, који има сина за женидбу, неће добити дозволу да се сме женити, а који има сина за солдачину, да ће тај јамачно солдат бити, ма не био за то, и ма требало но закону да се ослободи, на свршетку завршују тиме, Да ко њихову цедуљу с куће сдере или неприми да се на њу залепи, да ће три месеца робије добити. Људи не имадоше куда и пустише, да им се цедуље на куће лепе. Ко се још сме против владедиБи; јер

кортеш лупеж каже: ко иде против владине странке, тај иде и против владе, а наш свет држи и онако и да је влада и владина странка једно исто, и научио је зазирати од владе. Тако је то ишло у селу . . . . а тако и у осталим селима онога среза у који спада то село. Народна странка меЛју тим још се кренула није. Онамораићизаконитим путем, а тога је пута тешко наћи, де се на закон не иази. Лоједини већ су пријавили солгабирову кортеше владине, да се служе недопуштеним средствима, али кога тужиш и коме тужиш. У таким приликама сведочба човека, који није владине странке, толико важи против оног, који држи уз ту странку, колико сведочба Хригаћанина на суду турском против 'Гурчина. Народна странка закаже конФеренцију. 11о свима местима скупљаше се и договараше чланови странке како ће у што већем броју отићи на конФеренцију да посраме владине пришипетље. ЕонФеренција се имала др±ати у некадањем „штопском" месту, у коме седи солгабиров другога среза. Барјаци, свирци, топови, све је то спремно било; учитељ Ваба све је то мајсторски удесио, кадувече кад се баш поћи имало, дође заповест, да нико несме ићи на конФеренцију. У „гатопском" селу искунио се силан број народњака из другог среза. Десет је сахата већ, али из првога среза још никога нема. Ако је и забрањено