Глас народа

406

како бар когод не дође ради договора, шта да се на то ради? По „шоиском" месту просу се глас да је натарош из седа .... издао народну странку, да је са солгабировом у дослуку, а како је у читавоме срезу на лепоме гласу и народ великог поверења у љему има, то се лако извести дало, да се народ, које одвласти поплашио, које за њим повео. Око 11 часова стигне натарош из села . . . . у „штоп." Из првога среза осим њега нико више не до^е. Народна странка обрадова се доласку његовом, али је једнако зебла. КонФеренција се није смела јавно држати, но су важнији чланови странке искупили сеу гостиони, узели за себе собу, ту ручали, и том се приликом договарали, шта да се ради са припремом за избор. Патарош из села . . , . био је у више прилика где се посланик бира, он скроји план и овај се прими, али не без нека страховања. Ко зна можда је све то намештено, па нас хоЕе натарошда изигра.Натарошда држисанародњацииа, тоје као кад у Карловцима цензор гимназијски пије са ђацима. Збиља је нешто чудно изгледало. Да он сам дође! Како да њега једног пропусте?! Многи је хтео натароша ово одмах, чим је дошао, да запита; алиладна глава споро ради. Када се о ручку друштво ве! угрејало, запита Не пријатељ један натароша: „Али реци по души, како је то, да сам дође, како теби допустише, кад је свима забрањено? Натарош је видио, куда се са овим питањем шиба, насмеја се и стаде приповедати: „Синоћ су коњи веК назобљенибили, на кола седишта понамештана и уздице нружене, само да се вата, па јаи кнез и парох и учитељ на једна апоглавари нолитични и црквени надругадвоја троја кола да седну, па да као1заступници сеоски у другим нриликама и у овој прилици село заступимо, кад стнже солгабировљев сережан на коњу и донесе заповест, да није слободно држати конФеренцију. Ја сам био да се ипак дође, но остали држаше, да не вреди у такој прилици да се иде и бадава натраг долази, кад договора несме бити. Ја сам и сам увидио, да није нужно, дасегомилом иде, али сам зато био, даби из сваког места требало по један два ли да дођу, и да се оде ма у нриватној кући договоре, шта да чине ирема нритиску од власти, и ја се спремим за пут. Да ме не би нико задржати могао узмем иорез, што је иокупљен био, да га носим „штајерамту", наоружам се са петнајст ватри и кренем се јутрос рано на пут. Када сам дошао иред село, у коме солгабиров наш седи, затечем стражу, којавраЕа кола, што су из других места пошла на кон$еренцију. Ово је нечувено. Људи казују, да они неЕе на конФеренцију него за својим послом, али им сережан неда даље. Веше ту и трговац један, који је пошао по дуван у „штоп"; али њега баш треба зауставити; попу учитеља, грка, пре свега, тако је гласила заповест солгабировљева. Што ћеш ти штете имати, то се солгабирова нетиче, он ти сме штету правити, а ти несмеш накнаду тражити, или ако је и потражиш неЕеш

је добити. Дође ред и на моја кола. Сережан се збуни. Солгабиров није могао нипомислити, да Ее натарош после званичне писмене заповести смети на конФеренцију иЕи, те није нарочито натароша сномено, Сережан инак замоли ме, да се натраг вратим, а кад му рекох даја порцију носим, он ме пропусти. Кад сам ирошао кроз село и дошао на излаз, ту ме на капији од њива, четврт сата од села, заустави други * сережан. Тај је веЕ опорији. Ја му кажем да носим порцију, а он ми одговара: Можете ви и сутра носити норцију. Ја му рекох, да мени нема сережан ироиисивати, када ја имам порцију носити, и како је сережан подаље од села био и никога близу било није,јастанемзлим на њега, рекохму, да ја његанепознајем, и како незнам шта ко мисли, а носим државну порцију поред себе, то даље од мене десет корачи, јер ја сам „шиљбок," на овом дилижансу. Сережан се збуни: Ако је тако. оно не марим, а кад вас је онај други пропустио, што не би и ја. Онростите господине! СреЕан пут! — II тако, као што видите ево ме међу вама " Сви се насмејаше на ову досетку и најстарији у друштву наздрави натарошу као честитом Србину и великом народњем пријатељу. Соба у гостиони, у којој је ручак био, беше уз велику салу, де се игранке држе. Сала беше пуна света, који је дошао да види шта Ее бити. Врата од собе, де беше ручак, беху отворена и тако је свет све чути могао, на је чуо и то, како је натарош тако слободно народу наздрављао, као да је у Кардовцима намајској скупштини. И ово је многе у бригу бацило. Од куда да он тако сме. Слаб свет, да неречемо кукавице, неверују у јунаштво него држе, да ту нешто особито има за леђи свакој радњи слободна човека, држе, да је он намегатен, да тако говори и т, д. Доста да је натарош из села . . . још веЕом загонетком постао. ОДГОНЕТКА ПИСМУ ВБЗ НАТПИСА. Када је натарош из села . . . вратио се са конФеренције затекло га је код куЕе нисмо, из позната места од миле руке; али се у њему немиле казују речи: „Писмо ово што сам у башти на шебоју нашла не бих ти послала, ја му неверовах и хтедох га спалити; али ми жалосни стигоше о теби гласи: Ти ниси више она жива ватра српска, ти си малаксао, узмакао, ти си — охбоже, јато неверујем, свет виче на сва уста, али ја опет не верујем, нуде доказа, али за мене против тебе нема доказа, ј» ништа неверујем и само Еу да кажем, што други говоре и пишу ти то треба да знаш, да лустшн да од светлости невиности твоја ослепи тај пакосни покварени, безобразни свет. Ето читај, лз види како ми је. Писмо што је на шебоју нарено, беше писано женском руком, али се дало приметити, да се паштило, да изгледа, као да је мушком руком писано: „Ведни створе овога света Ја знам све ко си и ти и ко ти је и гата ти је натарога из села . . .Тиверујега ономе, који никакве вере нема, који никакве