Глас народа

407

еветиње нема. Он те је упропастио. Госиођица . . . господар је у срцу, души и иамети аеговој. Он је вером преврнуо. А зар је чуда штоје вас преварио, издао, кад је народ свој преварио, издао. Ја о томе имам доказа у рукама. Он је солгабирову,кад је последњи пут с њиме ручао, заверио се, да ће с њиме бити, и сада као Вук Бранковић држи с народном странком дотле, докле не дођо време, да јој може за леђа заићи и врат јој скрхати. Ја вас жадим, и молим Вога да нвје дотле дошло да растанка неможе бити. Право ваше веђ је госпо!?ица . . . преотела. Изађите на видело устаните ре]1,ите ко је и томнудовишту нема више међ у људма станка, Осветите се, освета вагаа биКе света. Најбољи пријатељ вашега брата." Писмо ово смерало је на то, да изазове лепо женскиње у вароши Н. да у праведном огорчењу плане и спали вео над таромњенога живота. Натарош је увидио маневар и ко с њиме управља, насмејао се женскоме послу метнуо писмо у џеп и наставио свој озбиљан рад. У ОЧИ ИЗВОРА ПОСЛАВИКА. Ј читавом срезу разглашеног солгабирова узбунио се на дан у очи избора посланика мало и ве-

р а з л и ч н о е т и. (Слика из солдачког живота.) Није св&ко видао, вако изгдеда кад се војска из једпог месте у друго нремешда; аш тек је особито пешто кад из Лавова (Лемберга) полази, Недавно премештала се једиа регимента одатде у другу штацију. Војска је са зором кренула се. То је хотимице било; али опет руља је за вом појурила. Слушкиње, куварице, пиљарзце, собарице, праље, шваље, чивути, бербери бирташи, све је то нагрнудо на солдате, воји су у реду стојали. 1'ш;а псовка, претња, зацевка све се то измешало па ври, као на бари каквој пред кишу, Обрштар је морао наместити неке солдате, да с голн бајонети чувају друге. До жељезнице дошло се Еојекако. Бербери су махнуди руком и вратили се својој куКи, бирташи су купили дуплу креду; на рекли платиће то други, Пиљарице иало су кмале изгубити, а нису ни могле далеко од својих буда трчати. Још само чивути, (кајтпари) и солдатуше пеодусташе, него управо на жељезничку станицу. Чивуте је обрштар које како растерао. ади солдатуше као крље, хоЕе у вагоне. Онда се обршар досети. ОбеКа им, да Ке их повести све, само да седиу за себе у један вагон. То беше посдедњи вагон, Соддатуше иосадише се и чекаше да пара звижне- Пара Јвижну- Жељезница оддети, а оне остадоше напуту. Обрштар је наредко, да се посдедњи вагон одкопча, кад се жељезнмца крене. (Џелатов рачун из средњег века.) Године 1642 украде неки Докрштен чивут са два права чивучета непгао у Бечу. Чивут је тај био из Јаконице и звао се Франц, Фердинанд Енгед-бергер. (1уд осуда децу на шибе а чивута да се обеси. Еад је те ) духовник чивута да исповеди, овај се разљутн и баци остију куд не треба, боље вели, да је остао чивут, кад га и тако вешају. То суд разљути ион будвјош на веКе муке осуђен. Кво из рачуна, што је варош Беч платила уедату Ханзу Берти види се, какве су. У томе рачупу описује се најпре какав је посао рађен и онда шта је пдаКено. „Прво су на четир меета са усијаним вљештама извађена четир ребра, поеде су два кајиша е леђа одерана, даље је на обичном губидишту рука му одсе-

лико. Срески сережани уватили раскршБа, па растерују свет, да се нескупља. Четворицу су из села... пешке с пушкама у срез отерали за то, што су изсмејавали кортеше владиног кандидата, рекло се, да су грдили самог кандидата, па владу, па чак и цара Робија тешка то их чека, чуло се по свима сокацима. У другоме селу држи се тај дан ванредно суд за потрицу стотинама, позванн су на суд они, за које се знало, да нису за владиног кандидата- У треЕемнаместили су сережани да се једни потуку па су све који су дотрчали да гледе и развгфају позатварали, у четвртом горела је„званична ватра" на три краја села, и глас је лукао, да ће сутра, кад избор буде сво село планути. само да би мање оних на избор отишло, Еоји су против владиног кандидата, јервладини су знали шта све то значи. Али као гени какав облетио је млади свештеник син седога и најстарнјега свештеника у срезу околна места. Нјему не усудише се на пут стати. Амантија јачи јебедемод самог каменога. Он је у свима местима састао се са правим пријатељима, истине поштења и народа свога, удесио је одборе алирад им се наскоро јави свој земљи у најлепшој слави. (Настзвкће се.)

чена п пола језика одрезано, најпосле је натрашке на вешала обешен и жнв заједно с вешалама спаљен. ПдаКено је: зачупање ребара 12, за сечење кајиша 12, за вучење 30, за сечу рукеи језакаЗО, за вешање за ноге 40 н. за палење 1 ф ВО н. за мелем што је метан на ране 3 6 н. за извнкивање пресуде 6 н. Свит осам пошта износе дакле 4 ф . 2 н. 4 динара." Догодине Шбтакосе сидни људи вешали у Бечуи ишла је богаштина, да то гледи, као оно у римско доба, кад се звериље тукло, Племенита господа саставила су друшгво, које се звало мртвачко друштво. То друштво ииало је само привилегију, дагледи, како убијају осуђедике. Сваки је од њих нмао ларву, маску, да бедни народ невиди с каквил весељем гдеде пдеменита господа проливаље крви. (Експлозија динамита у Бремерхавену.) У Бремерхавену догодио се страшан сд\ тај, који је многога живота стао. Лојдски пароброд „Мозел" 11. о. м. преЈје из новог пристаништва у предњи део, да натовари путнике и путничка добра, која су још заостала. Дред „Мозелом" стајаше иароброд „Симсон," На крову „Симсона" беху двакааетана е још један чиновник. ВеК је скоро сав цосао био готов, и звоно зазвони, да даде звак путнидиаа, да се врате у ла^у, кад у последњем часу ствгоше два вагона, од жојих један носаше прешно а други путничао добро, које је требало у ла !;у /товарити, Ствари се пренесоше с кодицима у дађу, и кад норедња колица, на којима беху четир сандучиКа и једнобуре, пред „Мозедом" стадоше, догоди се у 11 сахати и 20 мннута иа један мах страшна експлозија. Утисак беше страховит. Обала беже пуна људи, којв радина које путника, које сродника путничких, који иза!)оше дасвоје родове испрате. Приповеда један очевидац, који се тада на „Мозелу" под заповедничћом Кунријом надазио, да је у исто доба, кад се експлозија догодила, видио црно комађе по ваздуху летити и да се од оних особа, које на обади беху, скоро нико више немогаше опазити. У први мах побојао се да није казан I експдодирао те се пружи по крову и буде тучом од стакла, песка, комађа меса и т-д. сав посут. Пустош, који се на лађн