Глас народа

413

ТРГОВМНА И П Р 0 М Е Т.

Вршачка вина. За Вршац се зна, да је место. у коме се највише вина у читавој моиархији добива. Годишње изађе тамо на 5 до 7 стотина хиљада акова. У Вршну има виноделско друштво. То је друштво носило на изложбу, која је држана ове године у Кестележу од 7 до 20 новембра свога белог и црног вина од љањске и ове године. Нрвоје продавано по 4 до 6 ф . а друго но 6 до 10 ф . Даље је друштво однело на изложбу и овогодишњег шиљера, који је

дати се. да Ее у будуће важна бити у трговини. Господин Ле Метре мерио је на дестилатору (чистилици) кога је Салерон изумео, вршачко вино инашао је да у њему има 10'4 гради алкохола, чему су се сви кунци чудили, а продавцу је то нешто обично било. Справа Салеронова наЈбоља је за то да се дозна какво је вино и с тога би онима, који саде винограде и тргују с вином препоручили, да набаве себи таку справу. Нови Сад 20 децембра. Трговина с раном ове је недеље доста велика била јер су ту благи дани, али цена је баш због тога нижа што се више навуче а купци знаду, да је сада продавац неће натраг носити. Продавано је: 100 кила жита 7 до 8 Форинти. 100 кила кукуруза 3 Фор. 50 нов. 100 кила зоби 7 Форинти 20 нов. Јечма нема.

продаван по 3 до 6 ф . бело пак по 2 1 /« до 4% Фор. а црно ново од 4 до 10 ф . Иродаја је доста добро испала. 0 вину вршачком пишу усљед тога у недељном листу за „земљеделство и шумарство" ово: Вршачкавина која су као и смерна љубичица прикривена, иронашли су трговци. да су особито добра за то,да се друга вина с њима мешају, те с тога на својеиме нигде се готово не продају. Сада су тако рећи први пут јавно се истакла и то таким успехом, да је на-

о®да«м. С Е 0 С К И Н А Т А Р 0 Ш (Наставак.)

Највише муке имао је син првога свештеника са «елом у коме је сам живио. Ту је живио и солгабиров. Одкако је солгабиров у то место дошао начинио је од њега легло улизица, чанколиза, шпиона, издаица. Поштења је тако рећи нестало, нашто Ее солгабирову ноштење. Само са хуљама могу се обешењачки послови радити. У сваком сокаку било је солгабировљевих вашака, од којих се не можешштаиом одбранити. Ти су још онаснији од оних, који нелају него из ненада дотрче ћутећки па те уједу, јер ти те уједу а да до тебе и не дођу. Син првога свештеника изложен је био са свију страна великој оиасности, али од антикрста крст брани. Син првога свештеника узео је епитрахиљ и крст, па је ишао по селу, једноме да свети водицу; другоме да крсти дете; трећем да чита молитву. У светом послу томе није смео нечастави изаћи пред њега да га задржи. Солгабиров је пуцао од једа и пакости, али није могао шта. Нјегови шпиони смели су само пратити младога свештеника, али изађи нред њега ни сам солгабиров неби се усудио. Са светињомвере опасно је шалу терати. А баш та светиња искала је да млади свештеник иде од куће до куће, од човека до човека, да брани истину од лажи, јер он је слуга истине божије. Он је дакле с петрахиљем испод пазува ходао сокаком, свршио црквену дужност, и ту поучио укућане о оном, што ради истине треба да знаду, за тим изашао на сокак срео једнога, другога човека обавестио га и као апостол ишао даље за својим светим послом, неплашећи се ни искушења ни

гонења, готов и на муке се дати за поштену и праведну ствар. 0 ИЗБОРУ ПОСЛАНИЕА. Дошао је и дан избора. Три најдаља села још су у вече тога дана отишла у место одређено за биралиште. Могло се и онога дана стићи, када је избор био, али натарош из села . . . . у договору са младим свештеником пронашао је да ће боље бити да се ма једно место раније крене и до биралишта преће друга места уз пут и у свакоме се понешто задржи, и то се показало да је заиста добро. У срезу . . . беше то први избор посланика, свет још није знао ни шта је то избор. Многи се плашише свачега. Чуло се, да у Маџарској у таким приликама до крви дође, па се многи плашише. У срезу . . . дотле осим црквеног барјака, и оног кога царскавојсканосаше, никад другог у мирно доба није се могло видити. Када је дакле натарош из села... са сто кола, која су у реду једна за другим ишла а на свакидесети по један велик барјак осим малих барјачића у село прво на путу на биралиште приспео, свет се као на чудо слегао. Мало и велико истрчало је на сокак те је са страхом неким издалека гледало. Бабе неке викаше јавно: „Ејнаопако, та тако је и убуни било". Али песма и клицање оних на колима, свирка гајдаша, којих беше више, учинише, да им дође, као да су то лепи велики сватови. Кола по наредби застадоше насред села.-Свет се силни слеже. Чу се питање кога ћете? Сељани одакле је натарош, о коме је реч уовој приповедци, одговораху питачима: на-.