Глас народа

414

родњаеа, оног што ђе за народ радити, Живио! ЖиЈшо нрихватише еељаии па видећи, да као једна душа читаво једно место дигае, повикаше и ми ћемо сви за народнога. Тако је било и у другим местима куда су први бирачи пролазили. Вирачи из другог од биралишта понаЈдаљег места учинили су то исто оним путем, којим су они прошли. Утисак је за њима јошогромнији остао. На двеста кола ишли су они са свирком песмом и пуцњавом. Какви су момци бирачи из тога места, кад би се бирало, као што се ради по неки маџарски меети, то једно место савладало би сва остала на биралишту. јер би их растерало са биралишта. Осим неколико чивута све до једног беше за народног кандидата. И кнез и натарош неимадоше куда. Када ови на ову страну иду, вредили ићи на другу? запиташе се и они који се још не беху одлучили на коју ће страну и пристадоше уз усклик: Живио .... народни посланик! а противници премреше и рекоше биће нам боље остати код куће. Солгабиров видио је већ да ће пропасти, али се тешио да ће то славна пропаст бити. Зноја ће ста,ти народњаке, док га савладају. Он се уздао у неке попове српске, којима је на челу био капелан маџарс п и, што је Кошутов хусар био, али овај је морао некада браћи уТурској нребећи па и овога је пута показао, да је он турски. Освануо је и дан избора. Вирачи, који су из најдаљих села на конак дошли били, изашли са свирком и барјацима на крај места да дочекају браћу своју из осталих места. Пред осам сахата угледаше на путу први барјак, а за њим караван кола, па опетбарјак, па опет толико кола, иа барјак. Равница је па се на две миље далеко могло догледати и све су то кола и барјаци прекрилили. Милина и језа обузимате, кад пустиш око у даљину. од куда барјаци долазе, акако ти је још кад си Србин па знаш. да је све то Србин. Али да ли је све то само наше? II ево ирвих кола. То беше лаган интов а на њему први најстарији свештеник са барјаком на коме иише: живио народни посланик! И ево и десет и сто и двеста и хиљаду кола и ево и два и три и десет и сто барјака и на свима иише: „Живио народни носланик!" Седи свештеник сиђе са лака интова и поздрави се са седим председником одбора народне странке, који је изашао да госте дочека. Сузе од радоститекоше старцима, који видеше око себе сакупљено све што је честито и поштено српско у округу. Околином. која је то видела овлада страшно одушевлење, у бој а не на биралиште. да су их ови седи старци позвали. са голим рукама би полетили. „Возбраној војеводје" запе^а песми вична омладина. и крену се на пред с барјаци да пута иокаже, а за њомкола нагрнуше и закрклише читав сокак. Какоје лето било на сваки коли беху велике гране лисната дрвећа. Мислиш шума је добила ноге, па иде теби.

тако је изгледало онима. који од доле гледаху. када уз низбрдицу на нуту спуштаху се лагано кола с бирачима. Одборници разредише кола по кућама и бирачи дођоше на биралиште. Биралиште је на пијаци нред „штопском" кућом, де су некада баталиони војске стајали. Вирачи се искупише. На једној страни намештени су народњаци, а на другој владинци. И шта имаш видити? Оно прво је грдна регимента, а ово друго, мала „шлаЈ1-патрола" којаимаићи, давиди како непријатељ Стоји. па кад га уочи, побећинатраг. II збиљамноги од владинаца кад видеше ову војску народну, који још стида имадоше, иостидише се и побегоше, само солгабиров не миче се никуд, нити обара очију нити се мења у образу, што не би ни учинити могао, јер се оио не мења чега нема. Он стоји пред четицом ситном и учи их. како треба образ изгубити. Одпоче се избор. Удешено беше, да се почне са оним местима де се држи, да највише владинаца има, и тако би. Гласалоје првотако место. али владинаца 15, а народњака 150, гласало је друго, првих 5. других осамдесет. По сата прође док падне један глас за владиног кандидата. Поверенипи народне странке смејаху се вазда када и ћорава кока зрно нађе. а они владине странке шкрипаху зубима. Међу народним повереницима беше и натарош из села .... амеђу владиним његов солгабиров. Вредно је било гледати радост у очима првог, а јед на лицу другог. Солгабиров је чешће на натароша погледао пресецао га очима и иретио му, али само погледима. јер речима не смеде. Избор је ишао у најбољем реду. Стари граничари знадушта јеред.Госнодинсолгабировволео би. да начини дармар, како би се избор покварио. Нјегове пришипетље на пољу освињиле су се. те насрћу на људе, из народне странке, изазивајући их свакојаком грдњом; али граничар неда се потиснути са пута законитога, они их одбише од себе, но им никаква вреда не учинише; али је ипак солгабиров устао и тужио се председнику, како бирачи народне странке људе, који за владиног кандидата хоће да гласају, застрашују и напастују, те су многи, да би се од зла уклонили, кући отишли, и нису дошли да гласају, и искао је да се избор обустави. Председник га није послушао и он је мораоћутати идаље. Ба једаред је скочио, као да се нечег сетио, што је заборавио. устао је и изашао на поље. Дуго није унутра улазио. Кад је унутра ушао био је сасвим збуњен, али је познала се на њему нека накосна радост. Гласање је и опет мирно текло. Сто народњака један владинац. Дође и село натароша .... Двеста народњака и један изрод. „Изрод" „изрод" чуо се на пољу глас и летиоје од уста до уста. Глас је био нејасан. Рекло се да из села натароша . . . има само један изрод.