Глас народа

424

Ми смо сасвим друго нешто хтели, а не што је он писао. Он нас је нреварио. Само се један усуди да призна да је тако општина закључила, као што је писано. Каплар поглавар ручао је тога дана кодписара солгабировљева, коме је јагње дан пре довео. Солгабиров је после овога отишао у илиџу, да спере са себе неваљалство своје, али и тамо је једнако на зло мислио и ако није сам радио он је зло наређивал У селу . . . . и даље тукло се крало и отимало по заповести. Обране код власти нападнутима не беше, те им се веЕвишеникони тужионије, но се сложише суседи ироЈаци, да се заједно бране, да сами себи суђаје буду. У томе се враћао и солгабиров из илиџе. Подлаци, кукавице,иулизице, хуље и обешењаци у селу, де је солгабиров становао спремише свечан дочек господару своме. Кола, коњаници, топови, говори, свирка, венци, цвеће дочекаше га, ни жупан ни краљев брат не беху тако дочекани. Шта маре пришипетље за жупана и краљева брата. Шта имају они од ових, а солгабиров им даје да могу свака зла чинити а ништа да им не буде. Не Бог па солгабиров, него најпре солгабнров па онда Бог. Па још ни тако не беше ]ер због солгабирова многи и Бога неимаше. У вече беше илуминација, осветлење. У селу натароша, о коме се преповеда овде, беше такођеилуминација у славу солгабировљеву. Гарда солгабировљева упалила је из обести сламу једног поглавара, али је ватра заватила даље и спалила куБу и сав иметак поштеног једног сиромашка. Кад је ватра у селу . . . највећма горела солгабиров је са пијанке ишао куЕи. Како јеуилиџи био, и дошао јегрозничав, све му је нешто ладно. „Паштозебеш. Оди усело . . . огреј се, то је твоја ватра, то је илуминација, којом пустахије дочекују свога харамбашу. Ходи у село . . . да видиш радост рођене браће. Ето и ту се пуца, ето звона звоне, незвонила ти после смрти, него се обесио Бог да, па те одвукли као и сваку мрцину, ето добошар удара наонако, ударао као што треба, кад те на вешала новеду. Чујеш, како запева звоно, ударајући се у прси, такоити запевао Богда, акоте чуо, смејао ,се несрећи твојој, као што се тисмејеш раздоруу овоме мирноме месту, коме си срце исчупао. Чујеш ли писку сирочади, који гледећ, како им последњи залогај горе, бију се у прса слабачка. Чуј то и немогао никад више залогаја у уста узети, или акога узмеш у ватру се претворио и изгореоти језик, који је могао, повдађујући хуљама, тако зло начинити. Видиш ли несрећну матер, де је онемила од жадости, онемио и ти Бог да. па децатрчала затобом: вичући то је божије наказаније. Видиш ли како отац, лијући сузе, веша о раме нросјачку торбу, узима уруку штап даиде дапроси, нросио и ти Бог да али ти отрова делили, отрове

овога света, те до једних врата дошао а друга недоватио." Када је ватра горела од страха лупешког, којипо крчмама ликоваше нико не смеде се на сокаку појавити а камо ли, да иде да гаси. То узбуни крв у натарошу, он се заборави и нападе на пустахију једног, кога је на сокаку срео и који је или сам ватру подстагао или за њу знао. Није даље него до речи дошло. Али већ сутра дан јесолгабировљевнамесник дошао, јер лис солгабиров, још једнако је хтео леп бити и нодкнез и натарош буду суспендовани. Каплара општинара, који је издао натароша и општину своју намести солга за подкнеза јерлупешкомвори још времене беше.Натарош даде оставку нечекајући насудусрезу, из кога је солга клеветом три судца отерао, те четврти може само уз милост његову остати. * Питају нас са више стране.ко је овај или онај у нашој ириповедци. На сва та питања одговарамо, да је ова наша ириповедка као исвакадругаприповедка; а ако ко у ком огледалцету нашем себе види, то му не можемо шта: „ти рекл јеси." СЕОСКИ НАТАРОШ одштампан је. Изнео је до близу 11 табака. Они, који су се досад пријавили доби ће га одмах. Нове наручбине нека се шаљу на српску народну задружну штампарију којој се и новци за књигу слати имају. — Садржај што иде уз овогодишњи „Глас народа" разаслаће се уз први број за годину 1876. који ће служити као број за углед и изаћиће прве недеље у новој години, пошто смо удесили да овај број изађе на нову годину. НОВА ШКОЛА НЕЗАВИОНИ УЧИТЕЉСКИ ЛИОТ. Овај дист, као иезависни орган учитељства српског заступа интересе школе и учитељства у правцу напрвдних начела. Зато се позива свави пријател. напредне школе, да се за овај једвнк овосгр. учит. лист заузме. Од 1. јануара до 1. априла идуИе год. нрегашата је 1 <$■ За товреме изаНи Ее 9 бројева „Нове школе." Још се може претплатити и за ову четврт што истиче са 1 ф. јер још инамо све досад изишавше бројеве. Новци нека се шаљу на адресу: ТЈгеЉШуи ,Доте 8ко1е" 2ешип. Земун 10. дедембра 1875. МИТА НЕШКОВИВ, уредник „Нове шкоде." ДЕЧИЈИ ПРИЈАТЕЉ лист за децу издази двапут на месец, а кошта 60 н. напогод, а 1 ф. 20 на годину. Уредник Ие му бити од нове године г. Кузмановић учитељ земунски пошто му досадањи уредник НешковиК поред уређивања „Нове Школе" недоспева, да на њему ради еолико би нужно било. Оба ова листапрепоручујемо при« јатељима школе и родитељима дечијим. -Дечиј пријатељ" учиниПе највише, да се народ наш преко подмдатка свога на питање привикне. ф

|?цјник „задруга за сгпоку народну штампарију." — уредник Ианта Ноповић.

[х/ к !

Српска пародна задруаша штампарија у Новоме Саду 1875 год.